HE „Višegrad“ bilježi samo poslovne uspjehe

Press RS - Maja Bašić - 28. januara 2014. 058.ba

Mile Lakić

Prošla godina bila je najbolja!

VIŠEGRAD – Mile Lakić, direktor Hidroelektrane (HE) „Višegrad“, kaže da je Regulatorna komisija za energetiku RS krajem prošle godine ovoj HE produžila dozvolu za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije na 12 godine! Prema njegovim rečima, ovakvo nešto desilo se prvi put u Srpskoj, jer je, kako ističe, do sada pomenuta dozvola izdavana na maksimalno deset godina.

Lakić naglašava da je od 2005. do 2013. godine primetan i trend pozitivnog poslovanja svake godine i dodaje da ukupno ostvarena neto dobit u ovom periodu iznosi 44,5 miliona KM.

– U poslednje četiri godine neto dobit je bila više od 32 miliona KM, a ona se raspoređuje vlasnicima akcionarskog kapitala, zatim u donacije, rezerve. Naglasio bih da je HE lane proizvela 1.215 GWh električne energije, što je drugi proizvodni rezultat u njenom dvadesetčetvorogodišnjem radu. Ostvarenom proizvodnjom smo i te kako zadovoljni, jer su u proteklom periodu evidentirane tri godine sa proizvodnjom iznad 1.200 GWh. Ispunili smo i premašili rebalansirani plan od 1.058 GWh za 15, a ostvarenu proizvodnju u 2012. godini za 42 odsto – kaže Lakić u intervjuu za Press RS.

Kakvi su finasijski rezultati ostvareni u 2013?

– Prema dosadašnjim podacima, možemo reći da će 2013. biti najbolja poslovna godina u dosadašnjem radu HE, posebno ako se posmatra period od 2005, od kada poslujemo kao akcionarsko društvo. Očekuje se da dobit bude znatno veća od rekordne iz 2010. godine, koja je iznosila 10,95 miliona KM.

Dokle je stigla realizacija projekta rešavanja curenja vode ispod pregradne brane HE „Višegrad“?

– Ovo je najznačajniji projekat u dosadašnjem radu, koji do sada nije izvođen na ovim prostorima. Reč je o specifičnom i izrazito složenom poslu, pri čemu se trenutno začepaju kaverne na dubini od oko 190 metara ispod kote gornjeg jezera HE, odnosno 110 metara ispod temelja brane. Podsetio bih da radove na sanaciji izvodi austrijski konzorcijum „Štrabag – Zublin“, a nadzor beogradski institut „Jaroslav Černi“. Radovi se odvijaju u skladu sa planiranom dinamikom, a finansijska realizacija projekta do sada iznosi oko 11,23 miliona, dok je ukupna vrednost oko 22 miliona KM.

Otpad odlagati na deponije!

Kako se može rešiti problem otpada u Drini?

– Problem nanošenja otpada u akumulaciju HE „Višegrad“ prisutan je faktički od početka njenog rada. Svih proteklih godina, posebno nakon izdavanja vodne i ekološke dozvole, kao i uvođenja ISO standarda u zaštiti životne sredine, rešavali smo ga isključivo vlastitim snagama. Formirali smo posebno odeljenje za čišćenje jezera i materijalno i tehnički ga osposobili za ove poslove, a prošle godine smo i dodatno postavili još jednu lančanicu u blizini brane, koja bi sprečavala nanošenje otpada na samu branu. Napomenuo bih da je završen i projekat koji bi dao rešenje za sprečavanje nanošenje otpada na ušću reke Prače u akumulaciju. Odgovorno tvrdim da je preduzeće u pogledu rešavanja problema plutajućeg otpada učinilo sve što je moguće. Međutim, problem i dalje postoji, posebno u proleće posle velikih voda, koje plutajući otpad donose sa neuređenih i divljih deponija uzvodnih opština, posebno sa obala Lima. Jedino trajno rešenje je odlaganje otpada na uređene deponije, a ne u reku i na njene obale.

U čemu se ogleda značaj ovog projekta?

– On je pre svega značajan za stabilnost brane, kao i dodatno energetsko iskorištenje koje se procenjuje na oko 40 GWh električne energije na godišnjem nivou, što je oko pet odsto proizvodnje.

Koji projekti su još aktuelni?

– Izdvojio bih uvođenje novih informacionih tehnologija, što je investicija vredna 1,21 miliona i ugradnju monitoring sistema za agregate, vrednosti 1,02 miliona KM. Takođe, nabavkom opreme modernizujemo postrojenja, a reč je o projektu vrednom četiri miliona KM. U toku je i unutrašnje opremanje i spoljno uređenje nove poslovne zgrade, vrednosti 1,2 miliona KM.

Kada ćete se useliti u novu poslovnu zgradu u sklopu Andrićgrada?

– Useljenje očekujemo u prvoj polovini februara. Nakon nepunih 25 godina rada i skoro pet godina gradnje HE, kupovinom poslovne zgrade trajno smo rešili problem smeštaja administracije preduzeća, koja je do sada radila u neuslovnim barakama. Uprava preduzeća je svojim aktivnostima, kao i donošenjem odluke o kupovini poslovne zgrade u Andrićgradu, dala podršku profesoru Emiru Kusturici za izgradnju ovog megaprojekta i pokazala široku društvenu odgovornost.

Koja je proizvodna cena kilovata struje u višegradskoj HE?

– Proizvodna cena struje u HE Višegrad je najniža u sistemu ERS-u i kreće se u rasponu od dva do 3,4 feninga po kilovatčasu, a zavisi od kretanja ukupnih rashoda. Naime, već duži niz godina strukturu rashoda karakteriše prepoznatljivo učešće ključnih troškova, a to su amortizacija 42 odsto, naknade i drugi porezi 22, bruto zarade 20 i održavanje opreme i postrojenja, materijali, energenti i ostalo oko 16 odsto. Dakle, sa najnižim troškovima servisiramo proizvodnju koju od nas traži elektroenergetski bilans RS, što sigurno predstavlja kvalitet ukupnog poslovanja. Pored toga, prodajna cena za plasman energije domaćim potrošačima iznosi 1,43 feninga po kilovatčasu i ne samo da je najniža u sistemu ERS-a nego i u širem okruženju.

Na koji način HE „Višegrad“ pomaže zajednicu u kojoj posluje?

– Širok je spektar doprinosa našeg preduzeća razvoju zajednice u kojoj posluje. Između ostalog, tu je naknada za potopljeno zemljište koja se direktno doznačava za pet opština gde se prostire akumulacija HE „Višegrad“, s ciljem finansiranja razvojnih programa. Samo smo lane na račune pet opština gornjedrinske regije uplatili 6,1 milion KM. Dajemo donacije u oblasti zdravstva, sporta, kulture, u humanitarne svrhe i slično. Takođe, stipendiramo studenate i otvaramo nova radna mesta. U decemru prošle godine zaposlili smo 12 novih radnika, tako da preduzeće danas zapošljava ukupno 232 radnika.
Cilj proizvesti dovoljno struje!

Kakvi su planovi za ovu godinu?

– Planovi preduzeća za 2014. godinu, kao i do sada, u vezi su sa ispunjenjem proizvodnih, ekonomskih i investicionih segmenata poslovanja. To podrazumeva ostvarenje osnovnog plana proizvodnje električne energije, odnosno ispunjenje naše obaveze za podmirenje domaće potrošnje, održanje pune pogonske spremnosti i ostvarenje prihoda, rashoda i dobiti u planiranim veličinama. Naš prioritet u investicionom smislu biće završetak projekta na sanaciji proviranja vode ispod brane i nabavka opreme i delova za nesmetano odvijanje planiranog remonta u narednoj godini. Cilj nam je i završetak posla na uvođenju novih informacionih tehnologija u poslovanju preduzeća, kao i eventualno učešće u izgradnji novih proizvodnih objekata, posebno na „Gornjoj Drini“.

Pratite nas na FACEBOOKU
Zatvori

Komentari:

Komentari se objavljuju u realnom vremenu i 058.ba ne može se smatrati odgovornim za izrečeno. Zabranjeno je vrijeđanje, psovanje i klevetanje. Komentari sa takvim sadržajem biće izbrisani, a lažni profili biće banovani.

Povezane teme: ,