TATA, TRAŽI TE POŠTAR!

Radoje Andrić: Pismo iz susedstva (6)

• Tata, a, ako me pitaju – Zašto nisi dočekao Irineja, šta da kažem?
  – Kaži da nisam tu, i obavezno reci da sam bio u ratu!
• Onaj ko, danas, sa decom spava, ne budi se upišan – nego kao pedofil.

SEĆATE LI SE plavih koverata i dobrih poštara, koji vam ih ne uruče i – tužnog odlaganja susreta sa stvarnošću koje, ipak, usledi, najčešće sa kamatom?
Ja se sećam.
Ne da se sećam, nego još plaćam.

Ali, ne sećam se – kada sam poslednji put dobio pravo pismo, možda kao vojnik, u Novom Sadu (ona zna), sve ostalo što sam dobijao – bile su pozivnice, opomene, rešenja i presude… Zato sam se, danas, veoma obradovao pismu omladine SDS Višegrada!

Draga deco, omladino SDS Višegrada, pioniri i omladinci:
Lepo je i za svaku pohvalu što ste se javili pismom, ali ja nisam pisao vama. Nije u redu da otvarate poštu koja je namenjena drugima.
Kad kažem ’drugima’ mislim starijima.
Kad kažem ’starijima’ – ne mislim odraslima.

Zato vi, draga deco, imate šansu da odrastete, jer počinjete da razumevate obavezu da odgovorite na pisma koja dobijate.

Stvari stoje ovako:
Još jednom – lepo je što ste odgovorili na pismo, ali nije lepo da otvarate poštu koja je namenjena odraslima.

Generalno, dobro je što se učite dijalogu.
Ali, vidite, stvari stoje ovako:
Ja sam pisao rukovodstvu SDS. A, vi mi odgovorili.

Analogno tome, vama treba da odgovore moje ćerke. Ali, neće, ne samo zato što se prepiska između odraslih ne odnosi na njih, već što su misleća bića i sama odlučuju.

Ako!

Draga deco, blagodet vaše reakcije ipak je u tome što se i kroz pismo koje ste napisali učite dijalogu i razgovoru, razmenjivanju misli, ideja i stavova.

Na objavljivanju vašeg odgovora na moje pismo, a na „našem“ sajtu, ja sam insistirao.
Učinite korak više:
Objavite ovaj odgovor na vašem sajtu!

I, ako je moguće, u tatino ime, u tom odgovoru „spin doktoru“, kako me oslovljavate, jasno i glasno odgovorite:
– Da li je tata dočekao Irineja ili nije?
– Da li je tata „cupkao“ uz „…op’ mala bosonoga, da li možeš bez onoga…“ ili nije?
– Da li tata više voli vatromet ili topove?
Na to se mora odgovoriti.

To su pitanja za vas, deco, omladino SDS, pioniri i omladinci, kako god, nemojte se, vi, baviti mnome, Kusturicom, Dodikom, pričama – ko je bio u ratu, a ko ne…

I, inače, kada u svom pismu pomenete „lik i delo“ Miroslava Kojića, pomislim da su to Titovi biografi ukrali od vas. Ne znam kako, Tito je davno umro, Kojić je živ… Ništa tu ne razumem! Ali, razumem kada mi spočitavate da sam podržavao državnog revizora (u Srbiji) „protiv“ Emira Kusturice: To je, deco, danak vaše nesposobnosti da pišete i čitate pisma, vi ste, tragajući internetom (jer na Interpolu ništa nema) naišli na desetine hiljada adresa sa mojim novinarskim tekstovima. Ali, i sa mojom izjavom da, kao član Skupštine Parka prirode „Mokra Gora“ D.O.O., podržavam rad državnog revizora koji radi svoj posao.
I?

Revizija je davno završena. Revizor je podneo prijavu za privredni prestup protiv Emira Kusturice, televizija RTS je to objavila kao udarnu vest, otvarajući Nacionalni dnevnik, a, posle godinu dana, sud je oslobodio odgovornosti Emira Kusturicu, a Radio televizija Srbije nije ništa objavila!
I?

Stvar nije u tome, draga deco, već u nekoj vašoj, biću blag, neverovatnoj ideji da moje tekstove piše „neko drugi“, a mislite na Emira Kusturicu!
I, pri tom, za mene kažete da sam „spin doktor“!

Dobro zvuči, ali je trostruko netačno:
Ja – niti sam „spin“, niti sam doktor, niti Emir Kusturica ima vremena da piše tekstove koje ću ja potpisivati!
Ludilo!

Pokušajte, deco, da to sagledate iz ovog ugla:
U svojoj knjizi Emir Kusturica je mene citirao kao novinara koji mu je ispričao za Murata Šabanovića i njegovu suludu avanturu.

Ili, ovako:
Novinar sam 35 godina i ja sam o Emiru Kusturici, a ne on za mene, napisao na desetine tekstova.

I, pri kraju, pustite vi to, deco, ko je bio u ratu, ko je bio borac, prvoborac, postborac, a ko je izdajnik i veleizdajnik…
To je vašu dob, srećom, mimoišlo.

Odgovorite vi, meni, u sledećem pismu:
– Ima li šanse da ovog leta odete na more?
– Gde je najbolji provod u Višegradu?
– Daje li neko stipendije studentima?
– Da li bi želeli da u Višegradu postoji fakultet?
– I, draga deco, još jednom vam se iskreno zahvaljujem na odgovoru. To što ste napisali uticaće na moje stavove.
Ali, na jedno vas upozoravam: Kada na adresu SDS dođe moje sledeće pismo, koje počinje sa:
– SEĆATE LI SE Radoja Tasića?
– Draga deco, kada dobijete ovo pismo, ne čitajte dalje, nego odmah nosite tati, jer to nije pismo za vas: ono govori o ratu, prvoborcima, borcima, postborcima, dezerterima, izdajnicima i ostalima.
– Tata, traži te… Ovo nije poštar!

P.S. za mene: Uvučen sam u „bosanski lonac“ iz kojeg sam se, jednom, jedva izvukao. Sada se, izgleda, moramo krčkati do kraja.

P.S. za omladinu SDS: Javite mi koliko vas, pionira i omladinaca, ima u Višegradu. Hoću sledeći put, kada dođem u Višegrad, da vam donesem po čokoladu!

P.S. za SDS: Za vas nema čokolade!

P.S. P.S. za omladinu SDS: ‘Ajte ranije na spavanje, sutra vas čeka težak dan!