Kasni popravka ćuprije na Drini

Restauracija mosta Mehmed-paše Sokolovića sigurno neće biti završena do kraja avgusta, kako je obećao izvođač radova iz Turske

VIŠEGRAD – Mada su predstavnici specijalizovane firme za obnovukamenih mostova „Erbu” iz Turske čvrsto obećali da će kompletnasanacija mosta Mehmed-paše Sokolovića na Drini u Višegradu biti završena krajem avgusta ove godine, više je nego jasno da će se na to morati sačekati.

Obnovu višegradske ćuprije na Drini, čiju gradnju je u svom čuvenom romanu „Na Drini ćuprija” opisao književnik i nobelovac Ivo Andrić, u svoje prioritete uvrstila je Vlada Republike Turske još od 2004. godine. Planovi su konkretizovani nakon što je ovaj kameni most „kome na svetu nema ravnog”, 28. juna 2007. godine uvršten na prestižnu Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Smenjivale su se turske vlade, vlade Republike Srpske i načelnici opštine Višegrad, ali je ideja o kompletnoj obnovi ćuprije na Drini neprekidno živela i s realizacijom se počelo u maju 2013. godine, kada je posredstvom turske razvojne agencije „Tika”, i uz finansijsku podršku vlade Republike Turske od oko pet miliona evra, otpočeo ovaj pozamašan i izuzetno značajan posao.

Ubrzo su stigli radnici i mašine iz Turske, ali i mnogobrojni kooperanti iz BiH. Višegrađani su, radujući se obnovi ćuprije, kao neki nezvanični kontrolori nadzirali radove, primećujući odstupanja od projektnih zadataka. Posebnu pažnju privuklo im je podizanje granitnih kocki sa kolovoza ćuprije i njihovo odlaganje uz beli mermerni obelisk podignut u čast nobelovca Iva Andrića.

Tako je ovo spomen-obeležje uz ćupriju na Drini celo leto opkoljeno granitnim kockama i drugim građevinskim materijalom, zbog čega su posebno negodovali ovdašnji kulturni radnici.

Sumnje Višegrađana potvrdila je prilikom kontrole 15. maja ove godine Milijana Okilj, stručnjak Zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa Republike Srpske iz Banjaluke i član komisije za saradnju sa Uneskom, kada je zbog mnogobrojnih propusta sa predstavnicima izvođača radova dogovorila njihovu obustavu dok se ne otkloni ono što odstupa od projekta.

– Imamo obaveze prema Centru za svetsku baštinu, koji smatra da se ovde mora upotrebljavati originalna sedra iz Višegradske Banje, koja je upotrebljavana prilikom gradnje mosta u 16. veku. Sedra sa drugih lokacija, koju je izvođač radova već nabavio, drugačijeg je kvaliteta, boje i poroznosti – naglasila je tada Milijana Okilj,ističući i nedostatke na fugama između kamenih blokova, zatraživši da se urade nove i kvalitetnije, jer se radi o svetskom kulturnom dobru.

Ona je tada podsetila da se mora dogovoriti koji je najbolji kamen iz okoline Višegrada da se zameni neautentična granitna kocka.

Usledila je zvanična zabrana radova nadležne inspekcije Ministarstva za prostorno uređenje Republike Srpske, koja je izvođaču i investitoru naložila otklanjanje uočenih nedostataka, što je preduslov za nastavak daljih radova na ćupriji. Od svega toga, građevinari firme „Erbu” postavili su ogradu oko gradilišta i krajem maja ga napustili.

Tokom leta u dva navrata su organizovani sastanci svih zainteresovanih sa nivoa BiH, Republike Srpske i opštine Višegrad sa predstavnicima „Tike” i izvođačima radova, nakon kojih je „čvrsto” obećavano otklanjanje uočenih nedostataka i nastavak radova, ali do toga sve do ovih dana, nažalost, nije došlo.

Milijana Okilj je za kraj avgusta najavila novi sastanak u Višegradu, na kome će biti razgovarano o oživljavanju gradilišta, kako bi ćuprija na Drini uskoro zablistala punim sjajem. I načelnik opštine Višegrad Slaviša Mišković očekuje nastavak radova ne bi li se njihovim završetkom kompletirala turistička ponuda grada na Drini i Rzavu u kojoj most Mehmed-paše Sokolovića zauzima glavno mesto.

Dobro bi bilo i da građevinari iz Turske dele slično mišljenje i da nastavkom radova okončaju svoju preuzetu obavezu, jer višegradska ćuprija nije običan most – na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine nalaze se, pored njega, još samo dva, u Mostaru i u Bruklinu u Engleskoj.