Dunja Kusturica: “Kustendorf“ sloboda u porobljenoj Evropi

novosti.rs - Nikola Janković - 28. decembra 2014. 058.ba

Kustendorf - Dunja Kusturica

Užički rečeno, „jedina slobodna teritorija u porobljenoj Evropi“ nalazi se na adresi Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf“, Mesna zajednica Mokra Gora, Republika Srbija. To je mesto takozvane visoke kulture. Ljudi su ovde sazdani od mitova, knjiških ideala pretočenih u goli život i ideje o slobodi. Sneg je, ali bilbordi i reklame sunce ne zaklanjaju, baš kao u Havani. Sanjaće se na javi, odbrana od kolonizacije, uz bluz Ane Popović. Ovu ekskluzivnu blagodet na Mećavniku od 21. do 26. januara sa publikom će podeliti Končalovski, Mihalkov, Kuaron… Tako kaže selektor jedinstvene filmske fešte, Dunja Kusturica.

* Magazin „Muvimejker“ uvrstio je nedavno „Kustendorf“ među najinteresantnije svetske festivale. Kako „Kustendorf“ doživljavaju „preko“, a kako u Srbiji i RS?

– Po „Muvimejkeru“, „Kustendorf“ je „najopušteniji“ festival za učesnike i posetioce. Puno je festivala pompeznih, ušminkanih, okrenutih blistavom spoljašnjem izgledu. Mi se ne bavimo „fasadom“, u veseloj i prijateljskoj atmosferi okrenuti smo sadržaju, a to je u današnjem vremenu retka pojava. Kako stranci doživljavaju „Kustendorf“, zavisi od generacije i razloga prisustva u Mokroj Gori: jedni su opijeni dionizijskom atmosferom, veruju da doživljavaju „balkansko ludilo“ o kome su nešto čuli, a za druge je stvar jednostavnija, naročito za mlade. Njima je dolazak prilika da se sretnu sa najboljim autorima današnjice, oni ovde uče svoj zanat, pronalaze pomoć za buduće projekte, prave korak u budućnost.

* Džarmuš, Mihalkov, Kijarostami, braća Darden… Glumci poput Džonija Depa, Monike Beluči, Gaela Garsije Bernala ili Berenis Bežo… Da li je teško užičku mesnu zajednicu „naseliti“ tzv. visokom kulturom?

– Etablirani autori imaju priliku da nekoliko dana prožive u jedinstvenom kružoku, da učestvuju u smislenim razgovorima o filmu i umetnosti, da u susretu sa mladima dodirnu budućnost kinematografije. Trebalo bi da „Kustendorf“ ovoj zemlji nešto znači. Da se vidi naša sposobnost, da sebe prikažemo u jednom drugom optimističnijem svetlu. Drugačijem od pogleda na naše živote iz zapadne, kolonizatorske vizure.

ANIN BLUZ U “PROKLETOJ AVLIJI“
* MUZIČKi program „Kustendorfa“ je ponoćno finale svakog festivalskog dana u sali „Prokleta avlija“. Ko će biti zadužen za dobar provod?
– Zasad znam da nam dolaze Ana Popović, Taraf de Haiduks iz Rumunije, Adam Stinga iz Moldavije, Ruskinja Alena Baeva, tu će biti „Partibrejkerski“…

* Koji će poznati filmski autori ove godine pohoditi Mećavnik?

– U ovom trenutku znamo da nam dolaze nam Andrej Končalovski, Nikita Mihalkov, Alfonso Kuaron… Biće još velikih i prijatnih iznenađenja, ali o tome kada dođe vreme…

* Mladi autori će se nadmetati za prestižne festivalske nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje. Kako je izgledala ovogodišnja selekcija?

– Prijavljeno je između 300 i 400 kratkih filmova iz velikog broja država. Odabrano je 15 najboljih, a ovaj put najuspelija ostvarenja dolaze iz Izraela, Belgije, Slovačke, Egipta, Sjedinjenih Američkih Država, Holandije, Nemačke i Austrije. Tematski, filmovi su raznovrsni, jer još postoje ljudi koji se na autentičan način bave sredinom iz koje dolaze. Iz poslednje tri nabrojane države dolaze nam filmovi o samoći „zapadnog čoveka“, istisnutog iz zajednice, prisiljenog da sam rešava svoj život. Iako živi u ekonomski stabilnoj sredini, „zapadni čovek“ je izgubio nešto primarno u dubini svog bića, a ne zna kako to da povrati.

* Kako bi bilo kada bismo pre festivala zavirili u bioskopsku salu tokom projekcije ovih filmova, pomerenih iz glavnih tematskih tokova?

– Uzbudljivo! Autor iz Egipta govori o disfunkcionalnosti države u kojoj živi. Slovački dokumentarac nama je možda najbliži, opisuje jedan industrijski grad posle pada Berlinskog zida i njegovu propast po „dolasku demokratije“. Najšire, velika teskoba pritiska mladog čoveka, on misli da je nemoćan u odnosu na globalne okolnosti koje su ga snašle. Primoran je da odbaci ideale. Preostalo mu je tek da ironijom, humorom i sitnim realizmom to i konstatuje. U današnjem sistemu, on je sam i nemoćan. Uzrok mučnine je isti, samo se okolnosti pomalo razlikuju u zavisnosti od države u kojoj živi. Takođe, videli biste da se u tehničkom smislu kvalitet filmova drastično poboljšao u prethodnih nekoliko godina. Pitanje je samo kako će se u budućnosti finansirati filmovi, jer mi živimo u svetu brzo i lako isplativih ostvarenja.

* Imate li neke povratne informacije o mladim autorima, dosadašnjim učesnicima „Kustendorfa“?

– Nekoliko reditelja, učesnika festivala, uspelo je da snimi svoje dugometražne prvence. Neki su baš ovde upoznali producente sa kojima su uspostavili dobru saradnju i zbog toga mi je naročito drago.

* Koje su specifične okolnosti srpske kulture, u poređenju sa stanjem „preko“?

– Teško je uporediti, najviše zavisi od okolnosti, i to nije tek izgovor. Kod nas je sve učinjeno da se kulturi ne pridaje neki poseban značaj. To je psihološki pritisak u jednoj kolonizovanoj zemlji, nad kolonizovanim narodom. Nateraće nas da samo razmišljamo o osnovnim, egzistencijalnim stvarima. Nema tu puno prostora za pomisao da bi nam kultura mogla promeniti i ulepšati život. Uskoro će kultura biti luksuz.

* Rođeni ste u Sarajevu osamdesetih, od treće godine počinje putešestvije od Njujorka, preko Arizone, Normandije, Pariza, do Beograda… Gde je umetničkom nemirnom duhu najkomotnije?

– Kada bih birala, odabrala bih Havanu. Razlog je jednostavan: lepo bi bilo živeti u gradu bez prisile da u vidokrugu uvek imate bilborde i reklame.

* Šta biste nam preporučili za gledanje, čitanje i slušanje, „šta kaže“ vaš filmski, književni i muzički ukus?

– Čitaocima „Novosti“ preporučujem srdačno da pogledaju „Brata“ Sergeja Bodrova, „Božju ruku“ Elije Sulejmana, „Pasju ljubav“ Alehandra Injuaritua. Iz zvučnika neka „biju“ ruska grupa „Nautilus“, pevač Čeb Kaled iz Alžira ili meksička pevačica Čavela Vargas. Uz to „dobro idu“ knjige „Evelina i njeni prijatelji“ Gajta Gazdanova, „Moskva Petuski“ Venedikta Jerofejeva, i naravno Hašekov „Dobri vojnik Švejk“.

Pratite nas na FACEBOOKU
Zatvori

Komentari:

Komentari se objavljuju u realnom vremenu i 058.ba ne može se smatrati odgovornim za izrečeno. Zabranjeno je vrijeđanje, psovanje i klevetanje. Komentari sa takvim sadržajem biće izbrisani, a lažni profili biće banovani.

Povezane teme: ,