TAMNI VILAJET: Kako je akademika Matiju Bećkovića osporio stranački aktivista Miroslav Kojić Koja

– Dobro došao Bajo, potonji Mehmed-pašo Sokoloviću, koji si davno otišao da bi zauvek ovde ostao! – ovim rečima, akademik Matija Bećković, pozdravio je otkrivanje spomenika velikom veziru Mehmed-paši Sokoloviću, nedaleko od njegove zadužbine – na Drini ćuprije – u Višegradu, na Vidovdan.

Istim povodom, otvorenim pismom, građanima i vlasti Višegrada, uoči Vidovdana, obratio se Miroslav Kojić, predsednik OO SDS Višegrada:

– Ko vam je dao saglasnost i po čijem nalogu postavljate spomenik turskom veziru Mehmed-paši Sokoloviću u Višegradu? Veziru osmanlijskog carstva, koje je više od 400 godina držalo srpski narod u ropstvu i vršilo neviđeno nasilje i genocid nad celim srpskim narodom… Malo koji narod na svetu bi izdržao stotine godina ropstva krvoločnog otomansko-islamskog carstva, ali su Srbi to izdržali, zahvaljujući svom viševekovnom bitisanju na ovim prostorima, pre najezde Turaka, svojoj tradiciji, kulturi i, pre svega, svojoj pravoslavnoj hrišćanskoj veri i crkvi, koja je čvrsto stajala uz svoj narod i nadljudskim naporima nas sačuvala da ne nestanemo kao narod na ovim prostorima.

Prethodno citirano, političar Kojić je javno obznanio pre nego što će akademik Bećković išta reći, te bi, već po tom osnovu, ova ”polemika” mogla biti okončana. Ali, u tom nekada srpskom, potom otomanskom i ovom najnovijem vilajetu, nikada se ništa ne može okončati, pa ni polemika, jer…

… Jer ljudi u Višegradu pričaju da već danima viđaju Miroslava Kojića Koju kako sa macolom u ruci, teškom nekih desetak kilograma, nakrivljen malo u stranu, zbog tog tereta, šeta gradom. Kažu ljudi da ga viđaju i noću sa tom macolom, kako obilazi oko spomenika Mehmed-paši Sokoloviću, isto onako kako je Murat Šabanović sa macolom obilazio oko spomenika Ivi Andriću.

Miroslav Kojić Koja da je srpski Murat Šabanović..?!

To ne može biti istina!

Čemu, onda, macola..?

To je njegova pokora!

Teško, reći će zaštićeni svedoci njegovog života.

Da nosi pokoru, ta bi macola morala imati najmanje 50 kila! A takvu još niko nije ni napravio ni video! I sad: ako bi, nekim čudom – koje nikako ne bi bilo božje, Miroslav pomuratio i onom macolom od deset kila srušio bronzanoga vezira otomanskog, morao bi dobiti pokoru od 50 kila, a sa takvom pokorom u rukama, udario bi on i na most Mehmed-paše Sokolovića! I njega treba srušiti!

Ima li veliki vezir građevinsku dozvolu za most?

Nema!

Ima li Kodža Mimar građevinske licence za mostogradnju i hidrogradnju?

Nema!

Molim lepo! Nisu podneli ni zahtev za legalizaciju!

Da se ruši nelegalna otomanska gradnja!

…

Takve ideje jesu otomanske, ako je reč o psihijatrijskom otomanu.

Ležeći na njemu, njihov pobornik treba da dobije terapiju:

Mehmed-paša Sokolović imao je zasluge za obnavljanje Pećke patrijaršije. Pre toga, ovaj prostor bio je pod upravom Ohridske arhiepiskopije. Mehmed-paša tako je osamostalio srpsku Crkvu, a prvi patrijarh bio je arhiepiskop pećki, Makarije Sokolović, bliski srodnik ili, čak, brat Mehmed-paše Sokolovića.

Efikasna kućna terapija bila bi – čitanje romansirane biografije Mehmed-paše Sokolovića, Dušana Baranina (Otvorena knjiga, Beograd, 2010), tri puta na dan, po 349 strana, koliko knjiga ima.

To, međutim, teško da će pomoći onom koji ispravno shvata da je crkva sačuvala srpski narod, ali ne razume da je rasturenu i uniženu srpsku crkvu vaspostavio ”Turčin pravoslavne vere” – što bi morao biti ekvivalent janjičarski poturčenom ili islamiziranom Baji Sokoloviću, potonjem (da vratimo i akademika u ”polemiku”) Mehmed/paši Sokoloviću…

…

I priča se, još, u tom vilajetu rajetinskom, da se noću, pri dobroj mesečini, na višegradskim krovovima može videti prilika koja, njišući se pod nesrazmernim teretom macole, skakuće sa crepljike na crepljiku, sa dimnjaka na dimnjak, primičući se sve bliže i bliže usnulom, bronzanom Mehmed-paši Sokoloviću…

Vreba da bronzani paša ustane, pa da ga razbije u paramparčad i za svagda osveti stradali srpski rod, a nova zla predupredi!

Ko, još, osim dece predškolskog uzrasta i SDS-a veruje u takve priče..?

Mada… Ni deca nisu ono što su bila…

Ne veruju, sigurno!

Radoje Andrić, iskra.co