Pola vijeka sa američkom penzijom

24. septembra 2011. 058.ba

Baka Stoja MitrovićBaka Stoja Mitrović iz Rogatice pridružila se malobrojnim Rogatičanima koji su zakoračili u desetu deceniju života.

Iako je okružena pažnjom svojih ukućana, baka Stoja nikada neće odgonetnuti kako je njen suprug Ristan „nestao“.

Rođena je davne 1920. u selu Borač, a udala se sa nepunih 18 godina. Njen izabranik bio je iz susjednog sela sa kojim je već sljedeće godine dobila sina Nedeljka. Nije mogla ni zamisliti da će joj to biti prvo i posljednje rađanje djeteta.

– Život i moja sudbina su se sa mnom surovo poigrali. Sa mojim Ristanom imala sam puno planova, da gradimo kuću, proširimo porodicu – kazuje baka Stoja i dodaje da su planovi pali u vodu sa početkom rata 1941. godine.

– Ristan se kao i mnogi iz našeg kraja pridružio kraljevoj vojsci da brani otadžbinu. Otišao i više se kući nije vraćao. S vremena na vrijeme javljao se do aprila ili maja 1945, kada su vijesti o njemu naglo stale – priča baka Stoja.

Na sve načine je pokušala da sazna šta se desilo s njenim suprugom, ali bezuspješno.

– I tako sve do 1956. Tada je, na moje veliko iznenađenje, došlo jedno pisamce kojim je Ristan javio da je živ i da se nalazi u Americi. U prvi mah u to nisam povjerovala i stalno sam se pitala otkud sad to, najednom Ristan živ?! Sve sam mogla zamisliti, ali to nikako. Već sam ga bila prežalila – kaže Stoja.

U nevjerici, nastavlja kazivanje baka, na pismo je ipak odgovorila.

– Pisma su sve češće išla i tamo i ovamo, ali on nije dolazio, a nije nas ni zvao da njemu dođemo. Iz pisama, koja su nam bila jedina veza, saznala sam da je Ristan sa grupom zemljaka pri kraju rata iz Kalinovika otišao u Italiju, a onda u Ameriku. Zaustavio se u gradu Geri u državi Indijani – rekla je Stoja. Pošto je radio u nekoj fabrici, Ristan je počeo da šalje novac. Nikad nije zaboravio svoju Stoju. Već joj je 1959. obezbijedio američku penziju, koja je bila u visini dobre plate kod nas.

– Ristan nije dolazio niti šta radio na spajanju porodice. Ostao je vječiti samac i, čuli smo, život okončao 2003. godine, u staračkom domu – ispričala je Stoja Mitrović.

Dodaje da joj je penzija pomogla da lakše preživi i težak izbjeglički život, jer je polovinom 1992. pred najezdom „Zelenih beretki“ morala da napusti sve svoje u Pljesku. Na ruševine svoje kuće i sela nikad se nije vratila. I neće. Sa sinom Nedeljkom i njegovom porodicom skrasila se u Rogatici, u stanu za čiju kupovinu je otišao i dio njene ušteđevine od penzije iz Amerike.

Prve cipele

– Parama koje je moj otac slao napravili smo novu kuću, a prve cipele koje sam ja obuo došle su u paketu iz Amerike – priča sin Nedeljko, koji oca nikad uživo nije vidio.

Nedeljko dodaje i da je jedne prilike od oca tražio da mu pošalje papire da i on dođe u Ameriku. Otac mu je odgovorio da će mu poslati pare i da ih potroši sa prijateljima, ali da tamo ne ide. Što, samo je on znao.

(Glas Srpske)

Pratite nas na FACEBOOKU
Zatvori

Komentari:

Komentari se objavljuju u realnom vremenu i 058.ba ne može se smatrati odgovornim za izrečeno. Zabranjeno je vrijeđanje, psovanje i klevetanje. Komentari sa takvim sadržajem biće izbrisani, a lažni profili biće banovani.

Oznake: