Nemoj nikom pričati…

Jovica Vasović - 10. februara 2012. 058.ba

Tračevi

Niske temperature utjerale ljude u kuće, pa se višak vremena troši na razne načine. Eto prilike i da komšinice popiju kaficu, malo porazgovaraju i „pretresu“ dešavanja po gradu…

Negdje, u nekom gradu i nekoj kući… U zadimljenoj prostoriji lagano se ispija kafa koja. A vodi se i jedan od tih razgovora…

-Vidjoh Savku juče, pošla do Doma zdravlja, nije mi nešta najbolja. Kaže prelada je naka ufatila, al’ nisu tu čista posla. Smršala, sva naka sasušena.

-Ih, kono, ko će joj znati. Ma oni sin je nešta, kažu, sikira… Ne znam…

-Što, kono, kažu dobar joj je Marko, priča mi Sale da ga viđa po Palama, vis’ treća godina fakulteta.

-Ma, kono, ne znam znaš ti onu Radu što joj je čo’jek pogin’o dolje kod Površnice, pa se preudala za onog Begovića što je ‘nu kafanu drž’o?

-Ih, đe ne znam Radu, kono.

-A ona mi priča neki dan, kaže čula ‘naj mali Savkin poč’o se drogirati, da l’ njen Dejo neđe čuo, neko mu u školi prič’o, up’o u nako loše društvo, naka ih racija neđe ufatila, ne znam ni šta je to.

-Ma šta to kažeš, gospoda ti boga!?

-Jašta, kono, eto ti. A i za Savku mi kaže, počela po bolnicama ‘odati, bože ne daj, meščini ono najgore, pomakni se s mjesta.

-Bože ti ne daj, šta mi to kažeš, kuku… E vidi onog Bora Drljače, joj što ja volim njegove pjesme.

Šta ‘no bi, je l’ se ‘no njegova žena objesila meščini, ne znam šta pričaše?

-Ma, ne znam ti ja to, goni tamo, ne volim ja njega, drtina matora, provaljiv’o se u onom Vel’kom bratu.

-E šta to pričaš za jadnu Savku…?

-E eto ti, moja kono… Al’ nemoj ti ‘vo, boga ti kome pričati, znaš, ja to tebi ‘nako. Neću da se čuje da je od mene…

-Ma ne budali, jašta ću, kome bi ja, bona!? Neću nikome!

I tako se produži priča još dva „debela“ sata. Komšinice pune novih informacija rastadoše se uz dogovor da ova sutra uzvrati posjetu. A ova druga neće pričati to što je od nje čula u povjerenju.

Neće. Neće nikome. Neće bilo kome. Možda mužu. I sinu i snajki. Neće ni oni nikome. Možda muž u klubu penzionera, a snajka i sin prijateljima. Neće ni oni širiti priču dalje. Niko nikome, a svi svima. U povjerenju.

I tako, obično onaj koji je predmet tajne bude u tom krugu „povjerenja“ samo kao predmet, ali izvan njega kao onaj koji zna isto što oni znaju. A šta oni znaju, da li je uopšte istina to što se priča, šta se kome učinilo, šta je ko dodao, oduzeo, veliko je pitanje.

A tajna kao Hudini, izvuče se uprkos svim preprekama, razvali sve sto je sputava. Čak sa nekom slašću i osjećajem važnosti osobe, zbog posjedovanja informacije, mora proći put do ušiju slušalaca „od povjerenja“.

Vrijeme je da krenem na dogovorenu kafu sa kolegom. Kažu da se nešto posvađao sa dekanom, možda ga i izbace sa fakulteta. Ali nemojte ovo nikome pričati, ja to onako vama, u povjerenju.

 

Poslao: Jovica Vasović

Pratite nas na FACEBOOKU
Zatvori

Komentari:

Komentari se objavljuju u realnom vremenu i 058.ba ne može se smatrati odgovornim za izrečeno. Zabranjeno je vrijeđanje, psovanje i klevetanje. Komentari sa takvim sadržajem biće izbrisani, a lažni profili biće banovani.

Povezane teme: