Nude pomoć pravom junaku „Lepih sela“

VIŠEGRAD – Sudbina Mikajla Šimšića, čiji je život delom predočen u Dragojevićevom filmu, potresla čitaoce. Javile se destine ljudi da pomognu. Kuću započeo i stao – nema para.

NAKON što su “Večernje novosti” objavile priču o Mikajlu Šimšiću, borcu koji je preživeo strahote u tunelu Brodar i jednom od junaka kultnog filma “Lepa sela lepo gore”, a koji danas nadniči da bi preživeo, veliki broj ljudi iz zemlje i inostranstva se javio da pomogne.

Mikajlo je proveo četiri godine u ratu. Preživeo je i zarobljavanje, a danas je bez ikakvih primanja i bez posla. Jedva izdržava majku i sebe. Bukvalno ne zna šta će ručati sutra.

O onome što se dogodilo pre 20 godina u tunelu Brodar ispričao je svojevremeno novinaru Vanji Buliću, koji je to pretočio u scenario uspešnog filma.

Dan pošto je u “Novostima” objavljena njegova priča o vremenu “posle tunela” Mikajlo konačno nazire zračak svetla u svom životu.

NI NA PREMIJERU
INTERESANTNO je da Šimšića nikad niko nije zvao da pogleda film. Ni na premijeru u Višegradu.
– Mi preživeli najbolje znamo šta se stvarno u tunelu dešavalo. U filmu je prikazano, možda, 20 odsto istine – kaže Mikajlo.

– Posle pisanja u vašim novinama, zvao me je čovek iz Kanade, iz Toronta, i rekao mi da je grupa Srba iz tog grada odlučila da mi pomogne.

Žele da mi pošalju novčanu pomoć kako bih mogao lakše da preživim, jer sad je zima i nema nadnice. Zvala me je i gospođa iz Prijepolja i nudila mi da dođem kod nje da radim. Ne mogu zbog majke, bolesna je – u dahu nam je u utorak ispričao Mikajlo.

Junak je još dodao da je čuo i kako su mnogi ljudi zvali opštinu Višegrad, nudili pomoć, tražili njegov broj telefona….

A dvadeset godina je prošlo otkako je Mikajlo sa još šestoricom saboraca bio zarobljen u tunelu Brodar na putu od Višegrada prema Rudom.

JUNACI BRODARA
NA ulazu u tunel Brodar stoji spomen-ploča sa imenima četvorice srpskih boraca koji su te 1992. godine poginuli u tunelu. Na zidovima tunela još ima tragova ratnih dejstava dok je na izlazu sa druge strane takođe postavljena spomen-ploča sa imenima i slikama doktorke Stojane Jovović i medicinske sestre Ljubice Kastratović iz Rudog, koje su poginule kada su krenule u pomoć zarobljenim vojnicima.

Čuvali su most ispred tunela da muslimanske snage ne bi prešle na desnu obalu Drine, a onda posle teškog napada povukli su se u tunel i našli se u njemu zarobljeni.

Devet dana su proveli bez hrane i vode pod stalnim napadima muslimanskih snaga. Ranjeni od gelera umrli su u tunelu Milovan Lučić i Vladan Gavrilović, teško ranjeni Novak Arsić ubio se hicem u slepoočnicu. Stevana Panića koji je ostao poslednji uz telo svog pobratima Milovana ubili su Muslimani kada su osvojili tunel.

Od njih sedmorice, koliko ih je bilo, samo su trojica uspela da se spasu: Mikajlo Šimšić, Stanko Mećašev i Slađan Simić koji je kasnije poginuo nakon povratka na ratište.

I Mikajlo se sa 25 gelera, koliko je zadobio probijajući se iz tunela, vratio u rat i tamo proveo naredne četiri godine.

Kada je stigao mir, i Mikajlo je, kao i većina srpskih boraca zaboravljen. Nikada nije imao posao, nikada nije primao bilo kakvu naknadu za svoje ratovanje, za svoje rane. Rekli su mu, kaže, da je invalid manje od 20 odsto i da nema pravo na borački dodatak.

Sa majkom Milkom živi u selu Staniševac iznad Dobruna kod Višegrada u staroj kući i izdržavaju se od njene minimalne penzije koja iznosi 159 maraka.

Započeo je da pravi kuću u višegradskom naselju Vučine i nada se da će uskoro moći da je završi…