Dvije decenije očaja i ćutanja tužilaca

28. decembra 2012. 058.ba

Petar Čajević iz Foče

FOČA – Kada god čujem da se iskopavaju i traže ubijeni Srbi u Sarajevu, tuga i bol me savladaju jer je prošlo dvadeset godina otkako bezuspješno tragam za posmrtnim ostacima sina Ognjena koji je mučen i ubijen u vojnom zatvoru „Viktor Bubanj“.

Ovako svoju potresnu priču započinje Petar Čajević, penzioner iz Foče, koji ni poslije dvije decenije nije uspio da pronađe kosti ubijenog sina Ognjena koji je 1992. godine odlučio da ostane u Sarajevu među, kako je govorio, svojim prijateljima.

– Moj sin Ognjen živio je i radio u Sarajevu, išao na posao i bio u svom stanu na Čengić vili sve do početka jula 1992. godine. Odveden je kasnije u Viktor Bubanj, podmetano mu je sve i svašta, sudili mu, oslobađali – priča otac Petar.

Prema dokumentaciji koju Petar posjeduje, po Ognjena je nezakonito došla vojna policija na čelu sa komandirom Munibom Odobašićem, zvanim „Kube“, jer su mu otac i brat „četnici iz Foče“. Odveli su ga prvo na ispitivanje kod FIS-a, a zatim u vojni zatvor Viktor Bubanj. Munib Odobašić se odmah sutradan uselio sa svojom porodicom u Ognjenov stan i svu imovinu prisvojio i opljačkao.

Petar priča da je na sve načine pokušavao da izbavi ili razmijeni sina, ali svi pokušaju bili su uzaludni.

– Do toga nije došlo jer su se vlasti BiH oglušile o sve moje zahtjeve. Sreo sam 1992. godine i B. K. koji je bio u zatvoru sa Ognjenom. Rekao mi je da mog sina neće pustiti i da ga mnogo muče. Pokušao sam i putem Međunarodnog crvenog krsta u Beogradu da mi pomognu da mi izbave sina, ali ništa. Onda 1993. godine dobijam pismo od Ognjena. Zaključio sam da su ga na lukav način u Sarajevu ubili, dali mu 5. novembra da napiše pismo, a već 7. novembra mu presudili. Pismo su poslali preko oslobođene osobe iz zatvora koja ga je poslije pet mjeseci uručila Ognjenovom drugu u Beograd. Saznao sam da mi je sina ubio ili organizovao ubistvo komandir zatvora Ramiz Avdović, zvani Ramče koga je za komandira lično postavio Alija Izetbegović – sa suzama priča otac Petar.

Petar i Ognjenova žena Gordana, koja sa dva sina danas živi u Torontu, pisali su i tražili od brojnih istražnih organa i međunarodnih institucija da im pomognu da nađu Ognjenove kosti.

– Gordana je pisala Tužilaštvu BiH, ja sam davao iskaz ovoj instituciji, predao im svu dokumentaciju i saznanja, ali ništa. Pisao sam Međunarodnom crvenom krstu u Ženevu, ali su mi rekli da nemaju nikakvih informacija o sudbini mog sina – žali se Petar. Oca ubijenog Ognjena boli činjenica da se o ubijanju Srba u Sarajevu ćuti i da se srpske žrtve ignorišu.

– Boli i to što naša vlast ne čini mnogo da se identifikuju i pronađu Srbi. Boli nerad naših komisija za traženje nestalih, ali i to što u Sarajevu nikad nije bilo parastosa sa srpske žrtve – ogorčen je Petar.

Sestra pokojnog Ognjena Gordana Popović kaže da je poslije dvije decenije najviše muči što svog brata ne može dostojno da sahrani.

– Samo da ga sahranim, ništa više, ko ga je ubio neka živi sa tom činjenicom – kaže Popovićeva.

Komandir logora

Kroz logor „Viktor Bubanj“ je tokom rata prošlo oko 5.000 Srba, od kojih su samo deset odsto bili vojnici. Prostorije Suda i Tužilaštva BiH smještene su upravo u ovom nekadašnjem logoru Ramiz Avdović, rodom iz Foče, bio je komandir u logoru „Viktor Bubanj“. On je i poslije rata nastavio da radi u Centralnom zatvoru u Sarajevu kao policajac. Uhapšen je u oktobru prošle godine zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva i u toku mu je suđenje pred Sudom BiH.

Pratite nas na FACEBOOKU
Zatvori

Komentari:

Komentari se objavljuju u realnom vremenu i 058.ba ne može se smatrati odgovornim za izrečeno. Zabranjeno je vrijeđanje, psovanje i klevetanje. Komentari sa takvim sadržajem biće izbrisani, a lažni profili biće banovani.

Povezane teme: ,