Sestra Mila Đukanovića baca ekološku bombu na Drinu

VIŠEGRAD – Kompanija “Nikl d.o.o”, iza koje se, po nekim naznakama, krije Ana Kolarević, sestra crnogorskog premijera Mila Đukanovića, namerava da istražuje nalazišta nikla na području Višegrada, nakon što je, zbog nesagledivih ekoloških posledica, propala njihova namera da ovu rudu vade iz susedne Mokre gore, saznaje Press RS!

Firma “Nikl d.o.o.”, koja je registrovana u Banjaluci, podnela je zahtev vlastima RS da im izdaju koncesiju koja bi se, u prvoj fazi, ograničila na istraživanja ležišta nikla na potezu od Višegrada do Rudog. Centar unosne niklonosne žice, koja, po tvrdnjama stručnjaka, sa sobom nosi izuzetnu ekološku opasnost, nalazi se u malom i siromašnom Vardištu kod Višegrada, gde je ova ruda eksploatisana posle Drugog svetskog rata i gde su i danas vidljiva okna napuštenog rudnika. Ovo je već drugi put da se pokušava dobiti dozvola za eksploataciju nikla, jer su vlasti RS upravo zbog opasnosti po ugrožavanje životne sredine još 2006. godine odbile zahtev preduzeća “Rio Tinto”.

Međutim, po tvrdnjama nekih stručnjaka, reč je, zapravo, o krugu istih ljudi koji sada, za razliku od ranijih godina, u tome imaju podršku čak i lokalnih vlasti, privučenih obećanjima o velikom broju radnih mesta koja bi se mogla otvoriti ukoliko se pokaže ono što se nagađa već godinama – da na području Vardišta leže milioni tona neiskorišćenog nikla. Malo ko, međutim, govori i o drugoj strani priče – činjenici da ekploatacija nikla sa sobom nosi ogromnu opasnost po zemljište i životnu sredinu.

Propali u Srbiji pa gledaju na RS

Da bi došla do koncesije, firma “Nikl d.o.o.” podnela je zvaničan zahtev Mininistarstvu industrije, energetike i rudarstva RS, ali, pre toga, morala bi da obezbedi saglasnost opština u kojima namerava da obavi istraživanja. U medijskoj potaji, opština Rudo im je već dala svoju saglasnost, a, kako stvari stoje, na putu su da “zeleno svetlo” dobiju i od lokalnih zvaničnika u Višegradu. Upravo sutra bi u višegradskoj opštini trebalo da bude održana javna rasprava o ovom zahtevu, a informacija o namerama za istraživanje nikla uvršćena je i na dnevni red lokalnog parlamenta. Čak ni lokalna opozicija, bar za sada, ne izražava svoje protivljenje projektu. Po svemu sudeći, predstavnici “Nikla” već su obezbedili načelnu saglasnost lokalnih vlasti, na šta jasno ukazuje i stav uticajnog SDS-ovog poslanika iz Višegrada Miroslava Kojića. On uverava da samo istraživanje ne može da nanese nikakvu štetu i da bi bilo dobro da im se izda dozvola za istraživanje kako bi se konačno saznalo da li je zaista istina da Vardište skriva ogromne količine nikla, ali sa sobom i nekih plemenitih metala, poput zlata.

Đurić: Mora da se donese politička odluka

Neđo Đurić, nekadašnji ministar građevinarstva i ekologije RS, smatra da bi vlasti mogle da izdaju dozvolu sa istraživanje potencijalnih rezervi nikla, ali da suštinsko pitanje nije samo u tome da li kod nas postoje količine ove rude koje bi bile isplative za eksplotaciju. On kaže da ima mnogo primera u svetu u kojima neke zemlje nisu želele eksploataciju nekog prirodnog resursa i pored toga što ga imaju u izobilju.

– Na kraju krajeva, konačnu reč mora dati politika. Stručnjaci, naravno, treba da daju svoje mišljenje, ali stvar je političke procene i potrebe da li treba izdati takve dozvole. Činjenica je da su još pre desetak godina rađene studije o rezervama nikla i da je, možda, prihvatljivo da se to ponovo istraži, ali i o eventualnom zahtevu za eksploataciju na kraju će morati da bude donesena politička odluka – navodi Đurić.

– Činjenica je da je Skupština opštine Rudo jednoglasno podržala zahtev za istraživanje na njihovoj teritoriji. Paralelno sa njima, i mi smo pokrenuli te aktivnosti u Višegradu. Na osnovu tvrdnji predstavnika “Nikla” da je tehnologija eksploatacije ove rude u međuvremenu modernizovana i da ne ostavlja posledice po životnu sredinu, mi smo prihvatili da organizujemo raspravu i izjasnimo se o tome da li je to prihvatljivo za nas. Međutim, konačnu reč ne bi trebalo da daje lokalna politika, nego stručnjaci za tu oblast koji mogu da procene argumente za i protiv njihovog zahteva. Ako se izda dozvola i oni krenu u aktivnosti i dobiju dozvole i za samu eksploataciju, poštovaćemo pre svega stav struke, a ne kojekakvih nevladinih organizacija. Želimo da čujemo stav stručnjaka, a ne nekih koji iz nekih svojih razloga mogu da se protive ovom projektu – kaže Kojić.

Prema njegovim rečima, potencijalni investitori su u preliminarnim razgovorima obećali da bi na eksploataciji nikla bilo angažovano čak 5.000 radnika, što samo po sebi, kako kaže, ukazuje od kakvog značaja bi to bilo za siromašnu opštinu poput Višegrada. On tvrdi da se ne bi trebalo unapred protiviti ovom projektu, pogotovo što bi se davanjem dozvole za istraživanje, ako ništa drugo, bar saznalo kolika su stvarna ležišta nikla i drugih metala. Kako kaže, predstavnici “Nikla”, na osnovu nekih ranijih studija, barataju podatkom da na ovom području ima dovoljnih količina nikla za 30 godina eksploatacije, ali da su sada neophodna nova istraživanja jer je u međuvremenu uznapredovala tehnologija na osnovu koje mogu da se sačine preciznije procene.

– Kako su mi preneli, pored nikla, u ovim ležištima ima i plemenitih metala, uključujući platinu i zlato. Zato se nadamo da će Vlada RS imati dovoljno razumevanja i izdati dozvolu bar za istraživanje, kako bismo znali na čemu smo. Što se tiče potencijalnih ekoloških opasnosti, oni tvrde da je nikl ozloglašen zbog ranijih metoda dobijanja rude i da se sada primenjuje savremenija tehnologija koja ne ostavlja posledice. Međutim, mi se u to nećemo mešati i čekaćemo stav stručnjaka koji mogu znati šta je od svega toga istina – ističe Kojić.

Drina će biti zauvek kontaminirana

Reč struke je, čini se, ipak malo teže definisati budući da se o eksploataciji nikla godinama vode rasprave sa potpuno suprotnim stavovima. Čak i neki metalurzi tvrde da je tehnologija u međuvremenu zaista uznapredovala i da ekološka opasnost zapravo zavisi od toga kako se investitor ponaša sa rudnikom, a ne od same prljave tehnologije. Međutim, neki stručnjaci, poput penzionisanog profesora geologije banjalučkog PMF-a Ranka Cvijića ne uvažavaju takve argumente. Cvijić, koji je predavao geologiju i istraživanje mineralnih resursa, odbacuje tvrdnje da je tehnologija eksploatacije nikla dostigla nivo u kojem se ne može govoriti o opasnosti po životnu sredinu. Naprotiv. On uverava da bi reka Drina mogla da bude trajno kontaminirana čak i u slučaju da bude odobren samo zahtev za istraživanjem.

– Ako im se ovo dozvoli, biće to prava ekološka bomba! Ja sam smogao snage 2006. godine, kada su prvi put pokušali da dobiju koncesiju, da animiram tamošnje ekološke organizacije koje su uverile nadležne da je reč o eksploataciji koja za sobom ostavlja pustoš, kakvu god tehnologiju primenjivali. Drina bi bila mrtva reka ako bi se u blizini njenih obala vadio nikl. Tvrdnje o upotrebi nove tehnologije, koja se svodi na upotrebu krečnjaka koji za sobom veže sumpornu kiselinu, koja se upotrebljava u procesu proizvodnje, samo je neuverljiv izgovor. Naprosto, još nije izmišljena tehnologija eksploatacije nikla koja ne ostavlja velike posledice po životnu sredinu. Problem sa niklom je u tome što se kod odvajanja rude nikla u zemljište upumpava sumporna kiselina, koja se zadržava u zemljištu i trajno zagađuje podzemne vode. Bojim se da i Vlada RS, odnosno resorno ministrarstvo, polako popušta pod njihovim zahtevima. A, koliko znam, radi se o potpuno istim ljudima koji su ovo ranije pokušali da izvedu kod nas, s tom razlikom što su sada promenili naziv firme. Njihov cilj ostao je isti – da otvore rudnik nikla. Pri tome, zahtev za istraživanje je samo izgovor jer se uz istraživanje uvek provuče i eksploatacija – objašnjava Cvijić.

On upozorava da je i samo istraživanje opasno, jer se svodi na pravljenje bušotina, koje mogu da budu duboke i po nekoliko stotina metara, a kao i u slučaju eksploatacije koristi se sumporna kiselina za odvajanje rude. On tvrdi da iz svih tih razloga ni po koju cenu ne treba dozvoliti eksploataciju nikla na ovom području, ali i iznosi bojazan da su potencijalni investitori, sudeći po ponašanju lokalnih vlasti, na putu da realizuju svoj plan.

Ko stoji iza “Nikla d.o.o.”?

Formalno, preduzeće “Nikl d.o.o.” registrovano je u Banjaluci, ali svi njeni potezi vuku se iz Beograda, odnosno kontroverzne firme “Srbija nikl”, čiji su rukovodioci prošle godine i zvanično potvrdili da oni stoje iza zahteva za dodelu koncesije na području Mokre gore i Višegrada. Prema ranijem pisanju beogradskih medija, kao vlasnik ove firme zvanično je tituliran Radomir Vukčević, čija je životna saputnica Ana Kolarević, sestra crnogorskog premijera Mila Đukanovića. I pored toga što se prošle godine – upravo zbog namere eksploatacije nikla – sastajala sa tadašnjim srbijanskim ministrom privrede Milanom Bačevićem – ona je naknadno negirala tvrdnje da je povezana sa tom firmom, ali je potvrdila da je njen vlasnik njen vanbračni suprug.

Da su tačne pretpostavke da se radi o istim ljudima koji su još 2006. godine pokušali da dođu do koncesije u Srpskoj svedoči i podatak da je Vukčević, inače bivši profesor na jednom metalurškom fakultetu u Australiji, istovremeno i predstavnik australijske firme “BHP Biliton”. Reč je o firmi koja ima akcije u “Europijan niklu”, kompaniji koja 2006. nije uspela da ostvari nameru da na Mokroj gori pravi rudnike nikla.

Novi sukob sa Kusturicom?

Biće zanimljivo videti kako će se na predstojećoj javnoj raspravi izjasniti Emir Kusturica, utemeljitelj Andrićgrada i doskorašnji direktor parka prirode “Mokra gora”, koji je prošle godine digao uzbunu u javnosti Srbije sa tvrdnjom da je na delu “niklzacija” Srbije. Očekuje se da će se on, kao i ranije, snažno usprotiviti zahtevu za istraživanje rezervi nikla, što bi samo moglo da dodatno raspali sukob sa višegradskim SDS-om, koji, po svemu sudeći, snažno gura ovu ideju. Sam Kusturica bio je nedostupan za razgovor o ovoj temi pošto je na putu u Rusiji, ali očekuje se da bi mogao stići do javne rasprave, koja je zakazana za sutra.