Proizvodnja struje iznad plana!

pressrs.ba - Maja Bašić - 14. novembra 2014. 058.ba

Mile Lakić

U HIDROELEKTRANI „VIŠEGRAD“ ZADOVOLJNI REZULTATIMA

VIŠEGRAD – Mile Lakić, direktor Hidroelektrane (HE) „Višegrad“, kaže da je HE ove godine, zaključno sa 31. oktobrom, proizvela 797,14 gigavat-časova (GWh) električne energije, što je 7,55 odsto iznad dinamičkog plana za ovaj period!

– Zadovoljni smo ostvarenim proizvodnim rezultatima, posebno imajući u vidu da je proizvodni zaostatak u prvom kvartalu iznosio 112 GWh. S druge strane, ova proizvodnja je obezbedila naše planirano učešće u podmirenju potreba domaćih potrošača u RS, kao i višak struje namenjene izvozu. Do kraja godine očekujemo potpuno ispunjenje rebalansiranog plana proizvodnje od 930 GWh struje – kaže Lakić u intervjuu za Press.

Kakvi su finansijski rezultati?

– Za devet meseci ove godine ostvaren je prihod od prodaje u iznosu od 18,09 miliona KM, što je 24 odsto niže od plana. To je posledica neostvarenja planirane proizvodnje u prvom kvartalu ove godine. Na proizvodne i finansijske rezultate najviše je uticala negativna hidrološka situacija. Međutim, kada je reč o godišnjem finansijskom rezultatu, možemo sa sigurnošću reći da će biti pozitivan.

Koliko godina unazad beležite pozitivan trend poslovanja?

– Tokom celog proteklog perioda, posebno od 2005. godine – od kada poslujemo kao akcionarsko društvo. Međutim, i ranije smo beležili pozitivne i zapažene rezultate u poslovanju. Krajnji godišnji finansijski rezultati variraju iz godine u godinu, što prvenstveno zavisi od kretanja ostvarene proizvodnje struje. Od 2005. pa do 2013. godine, ukupna ostvarena neto dobit u poslovanju iznosi 45,5 miliona KM. Najbolja je bila prošla godina, kada je ostvarena neto dobit iznosila gotovo 15 miliona KM.

Dokle se stiglo sa realizacijom projekta rešavanja curenja voda ispod pregradne brane HE?

– Proviranje ispod brane prisutno je još od 1989. godine, kada je napunjeno jezero HE. Ispitivanjima je dokazano da voda koja izvire nizvodno iz akumulacije prolazi ispod brane i da dolazi iz jezera HE „Višegrad“. Energetske analize su pokazale da je godišnji gubitak u proizvodnji električne energije usled gubitka vode ispod tela brane iznosio oko 45 do 50 GWh. U prethodnom periodu ukupno je ugrađeno više od 35.000 metara kubnih peskovitog materijala različitih granulacija. U ovom momentu se radovi nalaze u završnoj fazi. Prema merenjima monitoring sistema, isticanje na izvorima je smanjeno za 70 odsto u odnosu na stanje pre početka sanacije, što se za ovu vrstu radova smatra izuzetnim uspehom. U toku realizacije projekta došli smo do novih saznanja u pogledu geološkog sastava tla ispod temelja brane, tako da u narednim godinama planiramo daljnju konsolidaciju fundamenta brane.

HE pomaže zajednicu u kojoj posluje!

Na koji način HE pomaže zajednici u kojoj posluje?

– Širok je spektar doprinosa našeg preduzeća razvoju zajednice u kojoj posluje. Naknade za potopljeno zemljište direktno se doznačuju u pet opština i mogu se koristiti samo u svrhu razvojnih programa. Samo u prošloj godini u budžet opština koje se naslanjaju na naše jezero uplaćeno je više od šest miliona KM. Pored toga, tu su i donacije u oblasti sporta, zdravstva, kulture i humanitarne svrhe. U septembru ove godine zaposleno je 25 novih radnika.

Ko je izvođač radova?

– Radovi na sanaciji proviranja voda su nakon sprovedenog tendera na međunarodnom nivou povereni Konzorcijumu „Štrabag AG“ i „Zublin spezialtiefbau GmbH“ iz Beča. Ugovor između „Elektroprivrede RS“ (EPRS) i odabranog izvođača radova potpisan je 31. oktobra 2012. godine. Projekat sanacije je 2010. godine uradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ iz Beograda zajedno sa firmom „Stucky“ iz Švajcarske. Nakon toga, ista korporacija je imala ulogu projektantskog nadzora tokom izvođenja sanacionih radova.

Šta je urađeno tokom remonta u ovoj godini?

– Remont na HE je ove godine, po obimu poslova, bio jedan od većih i zahtevnijih do sada. Pored redovnih poslova i zahvata koji se rade svake godine, ove godine smo uradili i remont generatorskih prekidača u saradnji sa proizvođačem – firmom „ABB“ iz Švajcarske. Takođe, ugrađena su dva sistema za uspešnije praćenje rada agregata – sistem za monitoring agregata koji se sastoji iz četiri celine i jedan je od najsavremenijih na području istočne Evrope, i sistem za upravljanje drenažnim sistemom. Remont na HE je završen pre planiranog roka, a ugradnjom ovih sistema značajno je unapređen proces proizvodnje.

Sa kakvim se ekološkim problemima suočavate?

– Veliki problem u normalnom radu postrojenja HE pravi plutajući otpad, koji dolazi u naše jezero iz tri države – Crne Gore, Srbije i RS. Najveći problem koji stvara otpad je zaprljanje ulaznih rešetki na agregatima, čije čišćenje zahteva stajanje mašine u trajanju od nekoliko časova, zavisno od stepena zaprljanosti. Prilikom nailaska velikih voda, javljaju se i najveće količine otpada i to predstavlja veliki problem, jer bi svako stajanje agregata moglo da prouzrokuje prosipanje vode i direktan gubitak energije. Rešenje problema je u odlaganju otpada na deponije u uzvodnim opštinama, a ne u reku.

Na koji način se nosite sa ovim problemom?

– Tokom proteklih godina, posebno nakon izdavanja vodne i ekološke dozvole, kao i uvođenja ISO standarda, problem plutajućeg otpada rešavali smo isključivo vlastitim snagama, tako što smo formirali posebnu službu za čišćenje jezera i materijalno i tehnički je osposobili za ove poslove. Prošle godine smo „razvukli“ još jednu lančanicu u blizini brane, koja bi sprečavala nanošenje otpada na samu branu. Nedavno je kupljeno i multifunkcionalno vozilo čija je osnovna funkcija skupljanje i čišćenje plutajućeg otpada.

Kakva je pogonska spremnost HE i od čega ona zavisi?

– Ona je u ovoj godini bila na visokom nivou, i nije bilo gubitaka u proizvodnji električne energije. Presudan uticaj u našim dosadašnjim uspesima imali su iskustvo i obučenost timova, pre svega na elektro-mašinskom održavanju opreme i postrojenja.

Koje su prednosti useljenja u novu zgradu?

– Posle skoro 25 godina rada, HE na Drini je trajno rešila smeštaj administracije preduzeća, koja je do tada radila u neuslovnom objektu. Nova poslovna zgrada nalazi se u okviru Andrićgrada i svojom arhitekturom se uklapa u celokupan ambijent ovog kompleksa. Zgrada raspolaže sa više od 3.000 metara kvadratnih korisnog prostora, vlastitim parkingom, moderno opremljenim enterijerom i salama za sastanke, te najsavremenijim sistemom klimatizacije.

Kolika je proizvodna cena struje u HE „Višegrad“?

– Ona je za domaće potrošače, kojima se plasira oko 70 odsto planirane mesečne proizvodnje, najniža u ERS-u i u okruženju, i iznosi 1,43 feninga po kilovat-času. Dakle, u poređenju sa drugim proizvođačima, daleko je najniža.

Pratite nas na FACEBOOKU
Zatvori

Komentari:

Komentari se objavljuju u realnom vremenu i 058.ba ne može se smatrati odgovornim za izrečeno. Zabranjeno je vrijeđanje, psovanje i klevetanje. Komentari sa takvim sadržajem biće izbrisani, a lažni profili biće banovani.

Povezane teme: ,