ANDRIĆGRAD – U Andrićevom institutu u Andrićgradu održan je naučni skup o temi „Digitalna humanistika“ na kojem su učestvovali studenti i profesori iz Srbije i Italije.
Rukovodilac Andrićevog instituta Aleksandra Vraneš rekla je da se digitalna humanistika kao nova naučna oblast razvijala kao pomoćna naučna disciplina u tri faze.
„U početku je imala kvanitativnu fazu razvoja, kada je bilo važno neki materijal digitalizovati, u drugoj fazi je imala kvalitativnu fazu razvoja koja je insistirala na otvorenom pristupu informacijama. Treća faza koju mi započinjemo u Srbiji jeste omogućavanje razvoja računarske lingvistike i formiranje informacija na osnovu računarske analize lingvističkih priloga“, rekla je Vranešova.
Ona je izrazila zadovoljstvo što Srbija, iako nema razvijenu nacionalnu strategiju razvoja digitalizacije, na osnovu entuzijazma i znanja svakog pojedinca uspijeva da kvalitetno doprinese razvoju digitalne humanistike.
Vranešova je navela da je profesor Univerziteta u Peskari Roberto Veraldi održao predavanje koje se odnosi na pitanja masovne i popularne kulture, kao i medijskih kompetencija svakog pojedinca iz poznavanja ispravnosti informacija, te pitanjima stvarnog i virtuelnog života i odnosa humanistike i digitalizacije.
Ona je zaključila da su ovim predavanjima učesnici dobili značajan podsticaj da kritički razmišljaju o dešavanjima u realnom i virtuelnom svijetu i da će to podstaći neka nova naučna kretanja.
Student Filološkog fakulteta u Beogradu Irena Radošević izrazila je zadovoljstvo zbog učešća na ovom naučnom skupu.
Organizator naučnog skupa su Filološki fakultet Beograd, Univerzitet u Ankari, Univerzitet u Peskari i Andrićev institut u saradnji sa univerzitetom iz SAD.
