Nacrt studije o “HE Buk Bijela”: Bez velikog uticaja na životnu sredinu

© radiofoca.com

U Foči je danas održana javna rasprava o nacrtu studije uticaja gradnje HE „Buk Bijela“ na životnu sredinu, koja je okupila veliki broj građana, ekoloških aktivista, predstavnika lokalne uprave i javnih preduzeća i ustanova.

Kako je rečeno, ovo je ponovljeni postupak, nakon što je prethodna ekološka dozvola za prvu od planirane tri elektrane Hidroenergetskog sistema „Gornja Drina“ istekla u decembru 2024. godine.

Gradnjom HE „Buk Bijela“, na početnom toku Drine bi se formiralo akumulaciono jezero dužine 11,5 kilometara, a priobalno područje koje bi bilo potopljeno uglavnom je pod šumama.

Od građevinskih objekata, pod vodom bi se našla tri rafting kampa, koja bi se prethodno morala izmjestiti.

Klimatski uticaji nisu veliki, kaže studija. Pretvaranje rijeke u jezero najviše bi uticalo na život riba, pa bi došlo do smanjenja broja pastrmskih vrsta, a do porasta broja šaranskih vrsta. U tu svrhu predviđena je izgradnja mrestilišta za pastrmku i mladicu na ušću Bjelave u Drinu.

Dragana Drakul iz fočanskog ekološkog udruženja „Bjelava“ izrazila je zabrinutost što u ovom dokumentu nije posvećeno dovoljno pažnje uticaju sve tri planirane hidroelektrane u sistemu „Gornja Drina“ na zdravlje stanovništva, imajući u vidu, kako je napomenula, da je u Foči vlažnost vazduha svakako velika i da su česta oboljenja disajnih puteva upravo zbog vlage.

„To je posebno izraženo u zimskim mjesecima, kada sunce i ne grije, novembar, decembar, januar i u tim mjesecima je procenat vlage od 80  do 95 posto što se može porediti sa amazaonskim šumama. Svi mi koji imamo u porodici oboljele od astme znamo kako je to teško prevazići, koliko se moraju povećati doze lijekova“, kaže Drakulova.

Ona navodi da je na javnoj raspravi tek stidljivo pomenut uticaj  vlage na zdravlje ljudi.

„Nekako je nonšalantno rečeno da će vlage biti manje, što meni ne djeluje da je moguće, jer koliko god bila mala akumulacija, neka isparavanja će postojati. Druga stvar je što se pominje samo HE „Buk Bijela“, a  nizvodno od te lokacije biće još dvije hidroelektrane i nemoguće je da one neće donijeti uvećan rizik od povećanja vlage“, dodala je Drakulova.

Na kumulativni uticaj buduće tri velike elektrane na području opštine Foča upozorila je i Jelena Ivanić iz Centra za životnu sredinu. Ona je navela da je pored tri elektrane na Drini, planirana i elektrana Komarnica u Crnoj Gori, te više malih elektrana na pritokama Drine na području opštine Foča, od kojih se već tri grade na rijeci Bistrici.

 „To su ozbiljni kumulativni uticaji i ukoliko dođe do izgradnje tih objekata rijeka Drina biće defenitivno jezero, to više neće biti rijeka. Zdravlje ljudi je veoma bitno pitanje, jer ukoliko se sve ovo realizuje smatramo da će se klima izuzetno promijeniti, tako da bih pozvala još jednom izrađivače studije da se ozbiljno posvete ovom projektu i da uzmu u obzir sve aspekte, a posebno zdravlje ljudi“, rekla je Ivanićeva.

Iz stručnog tima koji je radio nacrt studije uticaja na životnu sredinu odgovaraju da strah često proizilazi iz nepoznavanja činjenica, te da je uloga studije da pruži realan pogled uticaja HE „Buk Bijela“ na životnu sredinu.

Član stručnog tima, profesor PMF-a iz Podgorice Danilo Mrdak kaže da, imajući u vidu veličinu i namjenu objekta, uticaj nije toliko veliki koliko su očekivali u startu.

„Najviše će biti pogođene ribe i vodeni beskičmenjaci, ali postoje objekti koji treba da se izgrade u cilju umanjenja tih negativnih uticaja. Naravno, ne postoji  nijedna mjera koja može u potpunosti da poništi negativni uticaj, ali može da umanji, a sa druge strane dobijate ekonomiju i radna mjesta i na nosiocima odluka je da odluče da li je ono što se gubi vrednije od onoga što se dobija“, rekao je Mrdak.

Na pitanje ekologa o kumulativnom uticaju tri elektrane u sistemu „Gornja Drina“, Mrdak odgovara da se sistem neće napraviti u isto vrijeme, već u najboljem slučaju u periodu od 25 do 30 godina.

„Tako su i urađene kumulativne analize. Naravno, najmanje je uticaja „Buk Bijele“, pa se povećava uticaj ako imate prvu sljedeću nizvodno, pa treću, a onda ako imate i u Crnoj Gori „Kruševo“ onda se već usložnjavaju uticaji. Ali ovo je rasprava i priča o ovom projektu, a  ti projekti kada dođu na dnevni red razmišljaće se o tome“, dodao je Mrdak.

Srpska i Srbija počele su pripremne radove na gradnji HE „Buk Bijele“ 2021. godine.

„Urađeno je gradilišno naselje, privredni objekti, pristupni putevi, spajanje sa vodovodom Foča, projektna dokumentacija za revitalizaciju, odnosno izgradnju novog mrestilišta, što će vjerovatno biti uslovljeno ekološkom dozvolom“, rekao je član Upravnog odbora HES „Gornja Drina“ Goran Ninković.

On je dodao  da će “Buk Bijela” imati snagu 118 megavata, a da će se nizvodno graditi još dvije elektrane „Foča“ i „Paunci“.

Direktor za investicije Elektroprivrede Srbije Dušan Rakić ističe da potrošnja struje raste i da je Srbija posvećena izgradnji novih energetskih kapaciteta, te da je projekat „Buk Bijela“ potpuno spreman.

„Vrlo je impresivno što smo vidjeli, mislim da u regionu ne postoji ovakav projekat. Niko ne može sam da realizuje velike projekte i ovakvi projekti najbolje povezuju regione. Zadovoljstvo je raditi sa kolegama iz Republike Srpske i očekujemo dobre informacije vrlo brzo“, rekao je Rakić.

Pomoćnik ministra za energetiku Republike Srpske Milan Baštinac kaže da je ovo korak dalje ka dobijanju konačne ekološke dozvole za HE „Buk Bijela“.

„Nakon toga, projekat može da ide dalje u smislu građevinskih radova, raspisivanja da li poziva ili na neki drugi način odabira partnera za gradnju. “Buk Bijela” će postati projekat koji je na vidiku da se veoma brzo realizuje“, rekao je Baštinac.

On je podsjetio da postoji spor pred Ustavnim sudom BiH.

„Mi smo adekvatno odgovorili na spor i uvjereni smo da smo u pravu, Republika Srpska ima sve ingerencije za realizaciju ovog projekta, a da je bilo drugačije Ustavni sud bi reagovao drugačije. Mi smo uvjereni da smo u novonastalim političkim i geopolitičkim okolnostima veoma blizu realizacije ovog projekta. Uz pomoć i podršku partnera koji će da gradi HE „Buk Bijela“ brzo će se riješiti i ti problemi koji su samo produkovani i plod su političkih pokušaja da se spriječi realizacija ovako značajnog projekta za Foču, Republiku Srpsku i BiH“, rekao je Baštinac.

Načelnik opštine Foča Milan Vukadinvoić ističe da je HE „Buk Bijela“ strateški projekat za ovu opštinu, te da je studija pokazala da je minimalan negativni uticaj na životnu sredinu.

„Oko 1.000 radnika bilo bi zaposleno na projektu gradnje, više od milion i po maraka bi se svake godine slivalo u budžet opštine Foča,  oko stotinak novih radnih mjesta na elektrani, izgradnja obaloutvrda Drine i Ćehotine, dvosmjerno napajanje strujom, sve su to pozitivni efekti za Foču“, rekao je Vukadinović.

Kamen temeljac za izgradnju HE „Buk Bijela“ položen je 17. maja 2021. godine. Gradnju zajedno finansiraju elektroprivrede Srpske i Srbije, a projekat je vrijedan 250 miliona evra.