Višegradska Crkva

Uz Hrista budi! Dobro čini i dobru se nadaj i živjećeš vječno!

Molitva je – hrana za dušu. Kao što su tjelu potrebni san i hrana radi ukrepljenja naših tjelesnih slabosti, tako isto je i duši potrebna hrana – a to je molitva. O vjeri, molitvi, Crkvi i Bogu informisali smo se u parohiji višegradske Crkve.

O Crkvi na Megdanu

O višegradskom hramu Rođenja Presvete Bogorodice na Megdanu nemamo sačuvanih detaljnih podataka. Znamo da je crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Višegradu sagrađena od 1884. do 1886. godine. Srbi su i pre ovog vremena pokušavali da sagrade bogomolju, ali su turske vlasti ometale izgradnju crkve. Austrougarskom okupacijom 1878. godine nastale su povoljnije prilike za ostvarivanje ideje o gradnji hrama. Još uvek jak turski uticaj u samom gradu remetio je planove da se u gradu ili blizu grada podigne pravoslavni hram. Po podacima iz ljetopisa Turci su davali zemljište za gradnju na Banpolju brdu – dva kilometra iznad Višegrada – što Srbi nisu hteli prihvatiti. Naposletku austrougarska vlast je dala zemljište na Megdanu gde se i danas crkva nalazi i izgradila put do crkve. Prije toga, po rečima učitelja Ljubomira Popovića Bogu su se molitve uznosile u privatnoj kući od 1878. do 1884. godine, ne piše čijoj i na kom mestu. U tim povoljnijim političkim uslovima srbi su sagradili hram 1886. godine. O istoriji crkve od tog vremena pa do Drugog svetskog rata nemamo podataka. U toku Drugog svetskog rata crkva je devastirana jer su bombe padale u samu portu crkve i toranj je napukao. Pretvorena je u skladište i boravište njemačke vojske gde su vojnici logorovali i ložili vatru. Odmah po odlasku i povlačenju Njemaca crkva je obnovnjena, a 1946. godine izaslanik mitropolita dabrobosanskog je osvetio crkvu. Od tada “u njoj se ponovo poje sveta Liturgija” na radost svih vernika.

Sajt višegradske crkve dodatno sredstvo informisanja i duhovnog obrazovanja

Sajt višegradske Crkve napravljen je pre oko dva meseca. Ideja je postojala i ranije, ali sad smo čvrsto rešili da ga napravimo. Vreme u kome živimo, tehnološki napredak u oblasti komunikacija i medija sa jedne i potreba društva za takvim vidom informisanja sa druge strane, pa kad se tu doda i potreba Crkve za misionarskom delatnošću koja uvek treba da je aktivna, onda rezultat svega toga nije mogao biti drugačiji. Crkva nije protiv progresa i napretka svega onoga što nosi Jevanđelski pečat i što se koristi na dobro. Mnoge stvari u životu se mogu upotrebiti na dobro, a i zloupotrebiti. Crkva je tu da svima svedoči pravilnu upotrebu svega, pa i interneta, rukovodeći se moralnim normama Svetog Pisma i Jevanđelja. Da mnoge opasnosti “čuče” na internetu apsolutna je istina, ali svakom zlu treba se suprotstaviti dobrom i pokazati da se u životu uvek može izabrati pravi put – Hristov put! Danas imate mnogo dobrih pravoslavnih veb portala, što do skoro nije bio slučaj, koji svojim sadržajem pokreću i podstiču mlade na činjenje dobra. Naš skromni trud ima za cilj informisati sve, posebno mlade, o Crkvi, Pravoslavnoj veri, svome hramu i sveštenstvu kako bi na jedan prisniji način svi skupa proslavljali ime Božije!

Informisanost je korisna i donosi korisne plodove, ali ona ne dotiče „ljudsko srce“
Najbolji vid informisanja je živa riječ

Do sada su vernici dobijali informacije u svojim hramovima od svojih sveštenika, ali su se ipak mnogo puta koristila, opet savremena sredstva kao što je objava preko radija ili preko telefonskog kontakta. Najbolji vid jeste živa reč sa svojim sveštenikom. Kao što vam i gledanje prenosa Sv. Liturgije na TV-u ne može zameniti pun doživljaj jedinstva sa Hristom kao kad bi bili u hramu na Liturgiji, tako i neki ozbiljniji razgovor sa sveštenikom ima bolji efekat, što bi rekli, kad je “oči u oči”. Sve su ovo duge teme o kojima bi se moglo još mnogo toga reći.

Omladina zna, uči i trudi se da na tom polju ostane kako bi izgrađivala vjerski i moralno zdravo društvo

Mislim da je omladina danas duhovno mnogo zrelija nego pre, a to je plod mnogo bolje informisanosti, naročito kroz versku nastavu u školi, ali evo i putem interneta informišu se i skupljaju znanja koja pretaču u život. Kad Jevanđelje pretočite u život onda je to put vere. Inače znanje bez delanja ostaje “puka” informisanost. Kao što majstorom ne možete nazvati nekoga koji teoretski zna, ali praktično ne zna nešto da popravi – tako i čoveka, pa makar i celo Sveto Pismo znao napamet ako ne živi po njemu – ne možete nazvati vernikom. Omladina to zna, uči o tome, trudi se i na tom polju treba da ostane kako bi sutra izgrađivala verski i moralno zdravo društvo. Mi smo tu uvek da im pomognemo i tu još dosta ima prostora za rad!

Poruka od sveštenstva iz višegradske parohije je glasila:

Uz Hrista budi! Dobro čini i dobru se nadaj i živećeš večno! Na Hrista su ustajali mnogi, ali Ga niko nije skinuo sa nebeskog prestola Njegovog. Zato samo sa Hristom!
Da svi u radosti dočekamo naše Božićne i Novogodišnje praznike!

www.crkva-visegrad.com