Gradili pruge i drugarstvo

Brigadiri omladinskih radnih akcija iz Rudog druguju i sećaju se kako se radilo pre 65 godina. Dragiša, Hamdija i Stevo prekoračili osamdesetu, ali se rado sećaju akcijaških dana

RUDO – Prvi april je, dvanaesti u 21. veku, ali ni jedan nije bio ni nalik onima posle Drugog svetskog rata, kada je omladina bivše Jugoslavije, sa pesmom, mladalačkim poletom i zanosom išla na omladinske radne akcije. Za mnoge je to bila škola pod otvorenim nebom, druženje i upoznavanje, viteško dokazivanje.

Tri brigadira iz Rudog – Dragiša Pjevčević, Hamdija Kreho i Stevo Vuković – i ovog su 1. aprila zakazali susret u kafani, a i u brigadi bi kada bi neko organizovao.

– Sva trojica smo prekoračili 80. godinu, ali su nam sećanja i dogodovštine iz brigadirskih dana još sveža. Uključili smo se 1946. na izgradnju pruge Brčko-Banovići, u okviru združene brigade sa devojkama i mladićima iz Višegrada. I tako u narednih šest godina. Ređale su se akcije Šamac-Sarajevo, Željezara Zenica, Novi Beograd, Železnik… – kaže za „Novosti“ Stevo Vuković.

MEŠOVITI BRAK

Hamdija kaže da se nakupio priznanja, udarničkih značaka, pohvala.

– Dobio sam i Orden rada prvog reda, a i lopatao sam u brigadi, istina manje od drugih, jer sam imao i organizacione zadatke – objašnjava Hamdija.

– Brinuo sam i bdio nad 250 do 300 brigadira združene čete Rudo-Višegrad, pa nisam imao kad da gledam Slovenke, kao neki moji drugovi. Ko zna koliko bi još puta išao na SORA da ga u tome nije sprečila ženidba Dikom Marinković, koja je umrla pre nekoliko godina. Bio je to prvi mešoviti brak u Rudom, a godinama potom tamo je to bila gotovo moda. Tako je bilo u prošlom veku, a kako je u ovom, svima je poznato.

Prvi se od Ruđana „udarničkom značkom“ okitio Dragiša Pjevčević. Hamdija Kreho je njemu i Stevi kasnije bio komandir čete.

– Za Hamdiju se uvek više lepila olovka nego lopata. Zajedno smo otišli u Pulu na odsluženje vojnog roka. Punih 35 meseci. Ja na torpednom brodu, on vojni „ćata“. Iz vojske, pravo na SORA Novi Beograd – nastavlja priču Stevo Vuković.

– U našoj Višegradskoj četi i 25 devojaka, a toliko ih je došlo i iz Skoplja. Svi u klasičnoj brigadirskoj uniformi, a Slovenke došle u nekim dekoltiranim bluzama i kratkim pantalonama. Ta slika mi se i danas pojavi pred očima. I onaj popreki pogled naših devojaka i strah da nekim gestom ne uvrediš drugarice iz Slovenije, ni bilo koju drugu.

A ako to kojim slučajem uradiš, objašnjava Stevo, odmah te ujutru na smotri prozivaju. I pošalju kući.

– Ja u klupi, na slobodnim aktivnostima, sedim sa jednom Makedonkom, a stid me da joj pogledam u oči. Hamdija nam vedri i oblači u brigadi, drži moralno-politička predavanja, savetuje i upozorava na red, rad i disciplinu. Zato je kasnije i postao načelnik policije i bio na drugim rukovodećim funkcijama. Ja ostao do penzije trgovac i mesar, Dragiša takođe trgovac.