Sujeta minira Andrićgrad!

ANDRIĆGRAD – Proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica, koji se prethodnih dana našao na meti kritika lokalnih funkcionera SDS-a iz Višegrada zbog, navodno, “netransparentne izgradnje Andrićgrada”, kaže da on nije doneo odluku o gradnji Andrićgrada, nego ju je donela Vlada RS.

Kusturica takođe tvrdi da on nije prihvatio 51 odsto profita od Andrićgrada zbog želje da zaradi, već zbog želje da se afirmiše ovo područje koje je, prema njegovim rečima, bilo potpuno zamrlo.

– Upravo zato nisam doveo Moniku Beluči u Beograd nego u Banjaluku, a nakon toga u Višegrad. Andrićgrad je strateški projekat za celu RS! Ako ovi “pametnjakovići” iz Višegrada misle da nisam dostojan ovog velikog projekta, neka ga oni prihvate i neka reše barem problem kanalizacije koja “ubi” nesrećne građane – kaže Kusturica.

U ekskluzivnom intervjuu za Press RS Kusturica, između ostalog, kaže i da je Višegrad pre početka izgradnje Andrićgrada bio “propao i mrtav grad” iz kojeg je narod masovno iseljavao te da je komplatan proces realizacije ovog projekta potpuno transparentan.

Zbog čega je došlo do oštre polemike između vas i pojedinaca iz višegradskog SDS-a u vezi s izgradnjom Andrićgrada?

– Pre svega, potrebna je jedna mala digresija. Višegrad je bio kasaba u vreme kad su tu došli Turci. Onda se jednog dana Mićo Sokolović prisetio tuge i čemera koji izaziva slika tog grada i napravio most. Taj most je postao simbol lepote, odnosno onoga za šta Dostojevski kaže da “može da spasi ovaj svet”. To nije fraza, nego teza. Višegrad je potpuno umro s ovim poslednjim ratom. To je bio grad čija je glavna ulica imala dve kladionice i dve kineske prodavnice, jedan restoran i dva kafića. Ovo što se sad u Višegradu dešava je buđenje mrtvaca.

A sad da se vratimo na prvo pitanje.

– Kad bi se čovek racionalno zapitao zašto bi neko bio protiv Andrićgrada, ili još bolje, kako je moguće da postoji čovek koji 20 meseci zna da tu traje gradnja, a da nije zavirio nos na mesto koje je samo za vreme gradnje posetilo 40.000 ljudi, otvaraju se razne dileme. Gde je radoznalost kod takvih ljudi? Ja mislim da su njima neki nervi zamrli. Ako pored sebe imaš cirkus, a ti 20 meseci ne zadigneš šatru da bi video makar jednu tačku, znači da je tu po sredi neki poremećaj.

Tu mislite na poslanika SDS-a u Narodnoj skupštini RS Miroslava Kojića, koga ste u medijima otvoreno prozvali da stoji iza hajke na Andrićgrad?

– Kada čovek na radiju kaže da je Andrićgrad vrsta projekta kojeg u celom svetu vode opštine, a on to zna, pošto je, je li, bio diplomata u austrijskoj ambasadi u Beču, čvorištu obaveštajnih službi u vreme kad je onaj Džek Trbosek iz Goražda tamo bio ambasador, valjda je sve jasno. Pazite, on kaže da “zna” da po svetu takve projekte uvek vode opštine. Kako kaže ona narodna: “Babi se snilo što joj se htilo”. On se, ustvari, “ofir'o” da hoće da uđe u taj projekat, jer kad neko tamo ne uđe 20 meseci i da izjavu da se takvi projekti uvek vode preko opštine, on metaforički govori da taj projekat želi da preuzme. To neće moći. Dno ostaje dno čak i kada ispliva na površinu.

Često ističete da za realizaciju projekta Andrićgrada veliku zaslugu ima i predsednik RS Milorad Dodik.

– Da nema Dodika, ne bi bilo ni ove ideje. Uopšte nije važno čije partije je on član. U sistemu lažnih opaski koje slušam poslednjih dana je i ona da sam išao po SNSD-ovim predizbornim skupovima. To nikad i nigde nisam radio.

Ali ste Dodiku “na noge” doveli Moniku Beluči?

– Jesam. To je bio moj doprinos njemu. Mislim da Dodik zavređuje mnogo više od Monike.

Najavili ste da ćete Kojića tužiti zbog neistinitih navoda u vezi sa izgradnjom Andrićgrada?

– Mislim da ću to sada morati da uradim, posebno posle ove priče da sam mu pretio da ću ga ubiti. Ako javno izjaviš da ti je neko pretio da će te ubiti, valjda moraš imati nekakve dokaze? Valjda je to neko morao da čuje ili vidi. Mislim da je njegov najveći problem u tome što je pobedio na lokalnim izborima, nahranio svoju sujetu i počeo da se ponaša kao apsolutni prvak sveta, a ne šef neke partije u Višegradu. Kada si Nole Đoković, onda si Nole Đoković. Nema potrebe da se dokazuješ. Ovde imaš civilizacijski problem što si u najmanjoj rupi pobedio i odmah misliš da si nešto.

Iza Kojića je saopštenjem stao celi SDS?

– Nisam siguran da je SDS po inerciji u ovo upleten. Što se tiče SDS-a, ja sam pevao Radovanu Karadžiću. Zbog toga sam jednom prilikom zamalo bio proteran iz Nemačke. Ja o SDS-u ne bih pričao. Sve je to lična sujeta koja će, verujem, unutar SDS-a ostati neodrživa. U Andrićgradu je zaposleno oko 300 ljudi. Od toga su sigurno polovina članovi SDS-a.

Šta su, onda, vaši motivi za izgradnju Andrićgrada? Možda to što će neko za 500 godina reći da ga je izgradio Emir Kusturica?

– Kad umrem, ne moraju ni da govore da sam ga ja gradio. To će uvek biti jedna građevina koja će simbolički da deluje i koja predstavlja udruživanje sa lepotom koju ima most. To je glavni motiv. Mislim da stres koji se oživljava ovom pojedinačnom sujetom nije zdrav. Čak ni za SDS.