– SEĆATE LI SE naših gimnazijskih dana kada smo, izostajući sa nastave, a kolokvijalno – bežeći sa časova, za najomiljenije opravdanje imali:
– Morao sam da odnesem lek tetki!…
Ja sam, jednom, kada mi se učinilo da je i profesorima to postalo dosadno opravdanje, pokušao da budem originalan:
– Morao sam jednoj staroj baki, koja živi sama, u komšiluku, da iscepam drva za šporet!
– Kakva drva, nesrećo, sada je jun?
– Pa, sada se najbolje suše, za jesen, znate…
I to je prošlo.
Zašto vam ovo pričam?
Zato što bih veleo da je ona nesreća od načelnika, a – nije, u ponedeljak, prvi dan po do sada nejvećem Vidovdanu u njegovom gradu, sazvao konferenciju za novinare i rekao:
– Nisam bio na dočeku Irineja, Dodika, Vučića, Dačića, Radojičića, Radmanovića i Milovana Cicka Bjelice, nisam bio u Dobrunu, Andrićgradu i Višegradu, nisam bio na polaganju cveća palim borcima Vojske Republike Srpske i na krsnoj slavi VRS u Dobrunu, nisam bio na otvaranju Andrićgrada i na Centralnoj proslavi Sarajevskog atentata i stogodišnjice Velikog rata – nisam bio ni na promocijama knjiga i otvaranjima izložbi, ni ispod murala Mladobosancima, zato što sam morao da odnesem tetki lek!
Ja bih mu opravdao izostanak, zaista!
Opravdao bih – jer je to manje nebulozno opravdanje od ovog:
– Bio sam na krsnoj slavi preduzeća ”Romanijaputevi”, u Sokocu!
’Alo, načelniče, na taj dan je onaj gospodin, u prethodnom pasusu od mene uvršten uz visoke goste, Milovan Cicko Bjelica, načelnik Sokoca, došao na svečanosti u Višegradu, prethodno se uljudno zahvalivši na pozivu na slavu iz ”Romanijaputeva”. A ”Romanijaputevima” – svaka čast: slavili su svoju slavu i nisu mogli otići na tuđu!
I vama još veće ”ALO”, gospodo iz rukovodstva SDS (ili poslovodstva, ne pratim vas odavno, pa nisam siguran u kojoj ste fazi razvitka), do kada ćete dozvoljavati da vas, već nekontrolisano previše ”pišajući uz vetar” – osim svojih nogavica već preko kolena, zapišava vaš funkcioner? Zar zaista mislite da vam on, samo u ovom tekstu konstatovanim ponašanjem, pomaže?
Pre nego što ga stavite na, a potom zauvek skinete sa dnevnog reda, pročitajte i ovo: obećao je on nekima od saradnika da će prisustvovati otvaranju Andrićgrada. Zaista. Načuo sam i da je pošao i gotovo došao do kapije Andrićgrada gde je zaprepašćen zastao prepoznavši ZAMKU: ugledao je tektkicu koja je helijumom punila balone ”za poleteti sa golubovima” i pomislio: namamili su me da bi me naduvali i pustili da me vetar odnese! Video sam to u Kustinom filmu!
E, nećete! Beži u Sokolac (rekao je sebi) i utekao. Vratio se tek uveče, preobučen u solunca, i prisustvovao pozorišnoj predstavi ”Solunci govore”, kojom je opštinska politička i kulturna vrhuška ”poklopila” sve događaje u gradu i preuzela svu publiku i pozornost javnosti. – Mhmm!..
Ima to, ali kod braće Grim.
Ne znam šta bi i ta braća više mogla reći o tom čoveku. Ne vredi. Možda je delotvornije obratiti se njegovim najbližim partijskim, kućnim prijateljima, rodbini?… Gazdarice, pripazite ga o vašoj krsnoj slavi, da na taj dan ne ode na slavu nekom pobratimu na Romaniju…
A vi, gospodo iz SDS, ako pročitate ovo pismo, budite ljubazni i pošaljite mi vašu poštansku adresu da vam napišem jedno pismo. Ne moramo odmah u javnost. Ja se SDS-a sećam iz onih predratnih i prvih ratnih godina. Sa ljudima iz te partije sam, kao novinar, delio i zlo i dobro, u meri koliko je bilo i jednog i drugog. Ali, nikako se ne sećam da su oni ljudi, ondašnji SDS, imali nešto ovako na umu i da su se za ovo borili. Kada kažem ”ovo”, misli i na nesrećnog načelnika…
Zašto nesrećnog?
Zato što mu je tako malo falilo da bude srećan i uspešan, a da njegov grad bude mnogo srećniji. Eto zašto!
I da vam javim: u Srbiji nema ništa novo, osim što Šešelj dolazi.
Razmislite, gospodo iz SDS, o tome! Ne o Šešelju, već u mogućnosti da se, jednog dana, kao Šešelj, vrati Radovan Karadžić.
P.S. za SDS:
Nemojte smenjivati načelnika pre jesenjih izbora za predsednika Republike, jer će, u tom slučaju, Dodik morati da se troši i na kampanju u Višegradu. Kanite li pobediti, ne smete izgubiti…