OD ŠTRBACA DO BAJRAMA

Pismo iz susedstva (11)

• Ko ljudima preti mišijom rupom – taj je video strah nesrećnika iz voza u Štrpcima i autobusa u Jagodini kod Višegrada; oni bi, jadni, da su mogli i u mišiju rupu pobegli da se spasu; a ko je putnike u smrt ličnom kartom odvajao, taj je spreman i da Emiru Kusturici čestita Bajram.
• Šta je starije: izreka ”Brani ga k’o Vasa tatu” ili maksima ”Brani ga k’o pošteni Kojić SDS”? Na izreku se odgovara: ”Vaso sine, nemoj me više braniti, molim te!”, a na maksimu: ”Kojiću sine, nemoj nas više braniti, moli te čitav SDS!”

SEĆATE LI SE Vase, nekoga Užičanina i njegovog tate? Pitam, a znam: teško je setiti ih se, nemoguće zapravo, nekoga koga niko i ne poznaje, čini se. A svi tvrde da su ih poznavali i da je priča o njima, koja živi dcenijama u užičkom kraju, istinita.

Ovako glasi:
Nekom prilikom, Vasa i njegov tata zajedno su otišli na neku svadbu, rodbina se neka il’ ženila il’ udavala, ne znam tačno. Veselje je organizovano pod šatrom, naravno. U neko doba, negde između predjela i gulaša, u vreme kada alkohol već dobrano ovladava svadbarima, pogodi ih neka pesma tako da svi ustadoše: muškarci podigoše ruke uvis, kao da se predaju nekom nevidljivom neprijatelju (a, dertu se predaju!), žene učiniše isto, samo ruke digoše nešto niže; vesele se i dertuju i one, ali je pristojnije kada se nadlaktice ispruže u ravni sa ramenima, a podlaktice onda dignu uvis, kao kada kače veš o žicu; a i ne biva da dignu ruke visoko kao muškarci, to bi bilo kao da se i one nekome predaju, a to je neprilično, je li…

Ali, nije o tome u ovom pismu reč.

Reč je o Vasi i njegovom tati, a uz tu su veselu pesmu i oni skočili na noge. Ne zna se da li su je oni i naručili od muzikanata ili ih je samo onako pogodila… Tek, predaje se Vasa visoko podignutih ruku, predaje se i tata, jednako tom nevidljivom neprijatelju.

Gleda Vasa krajičkom oka u tatu, ne samo što je u snazi da još uvek može da se preda, nego što vidi da i tata njega gleda kako se predaje… Igraju i pevaju Vasa i njegov tata, u ritmu i u glasu ostalih svadbara.

Negde kod drugog refrena, dok se Vasa žmureći naglas predavao, najpre primeti da u onom nerazumljivom horu pripitih glasova jedan glas nedostaje, a kada otvori oči – vide da nema tate tamo gde je stajao i igrao! U neko doba pogleda među klupe, tamo gde se tata veselio, te na njegovom mestu ugleda nekakvoga momka sa rukama podignutim do pod sam vrh šatre: taj se baš predao, a pored njegovih nogu ugleda svoga tatu kako baulja četvoronoške!

– Tata?! – zavapi Vasa. – Šta to bi?!
– Ništa, šta će biti! – umesto tate spremno odgovori onaj momak sa rukama do pod vrh šatre. Tata je odozdo zaustio nešto da izgovori, ali ne stiže. Uspeo je samo da pridigne glavu do kolena onog momka koji nastavi: – Malkice sam ga rišnuo te je pao, popio je koju više, a?!
– Moja tata ne pije! – reče Vasa ljutito.
– E, onda sam ga treznog oborio! – isceri se momak.
– Ti si ga namerno oborio? – zasikta Vasa.
– Ja, reko’ ti!
– Slušaj, – reče Vasa – verovaću da je to bilo slučajno, u žaru igre i veselja, ali ako si namerno, onda… – zastade Vasa, a onako kako je izgovorio prethodne reče i pripitim ljudima je jasno šta bi rekao u nastavku, samo se uzdržao.
– Šta onda? – prestade momak da cupka, a ruke ispod one tavanice šatre spusti do pasa te ih postavi u ćirilično ”ф”; laktove malo gurnu napred, ka Vasi, a ramena isturi i povi naniže, ka Vasinoj glavi koja je momku bila taman do ramena; još više se naroguši ono ”ф” i u trenu zaliči na bika debeloga vrata, koji se prednjim nogama podbočio, a na zadnjim stoji pred Vasom.
– Onda… – zastade Vasa, – onda ništa. – reče i stade da pomaže tati da ustane. Tata je već stajao samo na nogama kada je Vasa nastavio prekinutu rečenicu: – Ali, molim te dečko, nemoj to više da se ponovi.

Tren kasnije Vasin tata se ponovo obreo pod klupom. Ponovilo se! Ovaj put, onaj momak je rastavio ono ”ф” samo sa jedne strane: desnicom je šlopio Vasinog tatu u taman pridignuti potiljak, a levica je mirovala o boku.

– Jel’ to ti udari mog tatu?! – zavrišta Vasa tako glasno da je i veseleća okolina shvatila da oni ne urlaju u veselju, nego u besu. Opkupiše se oko njih ljudi, a muzuka i dalje trešti dok Vasa pokušava da je nadjača.

– Udar ih! – mirno reče ponovo kompletirano ”ф” sa isturenom bradom ”na izvolte” ka Vasi.

Kako se više ljudi okuplja da spreči tuču, tako Vasa glasnije urla:
– ’Ajde, udari de ga još jednom pa da okončam sa tobom! Zahvali se bogu što smo ovde, na veselju, neću mladencima da kvarim!…

Dok su njih dvojica tako odmeravali snagu, tata se nekako pridiže, ponovo ”na četvoronoške”, ali ne krete i da ustaje, nego da se zavlači pod sto.

Kad to vide, slovo ”ф” se načisto rasturi, saže i sa obe ruke zgrabi Vasiong tatu oko pasa, uhvati ga i poče izvlačiti ispod stola. Tata se opirao, najpre držeći se za nogar stola, a kada ruke popustiše i oseti da će ga onaj momak izvući, on duboko zari prste oba šake u blato: za njim je ostajao dubok, brazdovit trag prstiju, a kako mu je postalo jasno da će ga onaj nasilnik sasvim uzeti pod svoje i ko zna šta mu tada učiniti, zavapi odozdo, prekorno molbeno, ali na sav glas:

– Vaso sine, nemoj me više braniti, molim te!

E, tako je nastala izreka ”Brani ga k’o Vasa tatu”.

A, da nijedna priča ne ostane uzaludna samo za sebe, sada ću vam ispričati kako je nastala maksima ”Brani ga k’o pošteni Kojić SDS”!

Bilo je to ovako… Šalim se, naravno. Mogao bih vam ja sijaset ovakvih pošalica slati svaki dan, samo da bi ste vi, gospodo iz SDS, prestali da se predajete i kačite veš. Situacija je krajnje ozbiljna i nije vreme za veselje kojem ste se vi predali! Uozbiljite se malo i vidite tamo šta to radi vaš Vasa!…

Nije li on u onom čuvenom pismu, koje ste brže-bolje sklonili sa fejsbuka, a morali ste da sklonite čitav ”profil” poštenog poslanika Kojića – kako bi se mislilo da je reč o nekakvoj planetarnj zaveri – ali i zbog toga što je na tom profilu bilo i previše nečega što se ni vama nije dopadalo. Da je bilo – bilo je.

Sada ću vam, gospodo iz SDS, reći i šta je to, mada, rekoh i sami ste primetili, ali ja ću to lepše opisati, sočnijim rečima!

Ne može, gospodo iz SDS, vaš pošteni narodni poslanik Miroslav Kojić, tek tako ići okolo i pisati saopštenja, mlateći u njima k’o lonče po samaru” (tako, valjda, glasi ova poslovica sa srbijanske strane). – Ne može samo ići i vikati drž’te lopove, ako i upirući prstom u ljude za čiji lopovluk ne nudi nikakve dokaze, ne može pričati da je tužilaštvu, sudu i policiji dao dokaze, a da oni ništa ne rade jer su, jel’ te, svi korumpirani, a zapravo im nije dao nijedan dokaz koji dokazuje bilo kakav kriminal! Nešto bi, valjda, bar jedan policajac, tužilac, inspektor poreski ili tržišni, neko ko poštuje, voli i simpatiše SDS, nešto bi valjda našao, bar ”crno ispod nokta”, nešto bi uradio da pomogne vašu stvar, makar to i sanitarni inspektor bio! Neko bi nešto uradio jer poštenih ljudi ima, neće baš biti da je jedino pošteni poslanik Kojić pošten!

Shvatate li vi, gospodo iz SDS, da ova priča već odavno prevazilazi i Višegrad i Andrićgrad, a o poštenom poslaniku Kojiću i da ne pričamo? Ova se priča, gospodo, tiče svih vas i svih ostalih ljudi.

Shvatili ste samo toliko da vidite kako vaš pošteni poslanik Kojić i njegov prepodobni načelnik Slaviša Mišković počinju da liče na sve misice sveta. Ne po lepoti, avaj, nego po pameti!

Tim je lepoticama neko uterao u glavu da, ta god ih neko pitao, one odgovore: – Ja sam za mir u svetu i sve što vole mladi!

Voleo bih da znam ko im je to uterao, pa da ga angažujemo da utera i Kojiću i Miškoviću. I njih, onu dvojicu nesrećnika, – šta god ih pitaš – odgovore: ”Mi nismo protiv izgradnje kompleksa Andrićgrada, mi smo protiv pljačke, korupcije i pranja para!

Ja ih na pristojnom srpskom jeziku pitam: – Zašto kao predstavnici legalno izabrane vlasti u Višegradu, koja je vlašću postala većinom glasova na izborima, niste u svom gradu dočekali patrijarha Irineja, predsednika Dodika i premijera srpskog Vučića, oni odgovaraju:
– Mi nismo protiv izgradnje kompleksa Andrićgrada, mi smo protiv pljačke, korupcije i pranja para.

Lakše bi mi bilo da su rekli:
– Mi smo za mir u svetu i volimo sve što vole mladi! – pre bih im poverovao.

Ne! Oni će reći da nisu protiv ”… izgradnje komplksa Andrićgrada…”

Prvo:
Jedini ”kompleks” koji se gradi u Višegradu jeste kompleks koji od Andrićgrada imaju pošteni Kojić i prepodobni Mišković; svoj kompleks od nečega oni sami grade.

Drugo:
Andrićgrad na jaliji nije nikakav kompleks, već nova, turistička, kulturnoumetnička i naučna četvrt Višegrada koji tako iz kasabe prerasta u varoš, a iz varoši u grad.

Treće:
Kad god čujem prepodobnog Miškovića i poštenog Kojića da kažu ”kako nisu protiv Andrićgrada” (a u njega ne ulaze kao da je glavna kapija poškropljena svetom vodicom), imam utisak da čujem dve sisate i guzate (da oprostite na opisu oblina) misice koje kažu ono ”Ja sam za mir u svetu”, pa je i bolje da tako odgovore kada ih se pita – što ne dočekaste patrijarha, predsednika i premijera.

Ne! Oni će reći, a pošteni poslanik Kojić i napisati to u onom svom pismu: Patrijarh i gospodin Vučić su došli da obilježe sto godina od sarajevskog atentata…

Mučno je to, gospodo iz SDS, a vama, vidim, zabavno. Ne razumem šta vam je zabavno? To što vaš pošteni poslanik Kojić političke rivale javno naziva ”crvenom gamadi”?

Ne brukajte se više.

Posle bruke sledi i teže.

Zabavno vam je kada vaš pošteni poslanik Kojić, samo u dva navrata da ja znam, javno zapreti da ”neće biti te mišije rupe u koju će se moći sakriti”!

Zabavno, dobra dosetka, a?

Sagledajte, gospodo iz SDS, stvari iz nešto drugačijeg ugla.

Vratite se, malo, i u tamnije uglove vaše predratne i ratne prošlosti, a bilo je i toga, da se ne lažemo. Teret često pada na vaša pleće i kada nema osnova za to, ali to se dešava po inerciji jer je SDS, ipak, bila ta stožerna stranka i pre rata i tokom rata.

Setite se i srpske, ali i tuđe propasti, zločina nad Srbima, ali i zločina u ime Srba.

Ne bih previše da dužim, ali, morate biti svesni nekih zakonitosti:
Ko ljudima preti mišijom rupom, taj je video sav strah nesrećnika skinutih sa voza u Štrpcima i autobusa u Jagodini kod Višegrada; da su ikako mogli, oni bi se, nevoljnici, u mišiju rupu sakrili, svi u jednu, samo da prežive; ko je te putnike u smrt slao samo na osnovu onoga što piše u njihovoj ličnoj karti, taj je kadar i Bajram da čestita Emiru Kusturici.

Ne zaboravite da Emira Kusturicu zna čitav svet, ne zaboravite da čitav svet zna i ko je počinio zločine u Štrpcima i Jagodini i nikako ne zaboravite da čitav svet želi da sazna – ko to ljudima u Evropi u čiju Zajednicu ”samo što nismo ušli” – danas preti mišijom rupom?

Vi, tamo, među sobom, vidite ko vam to ”kvari devojačku sreću”.

I, da oprostite, ne bi bilo dobro da iz istih usta koja ljudima prete mišijom rupom, i ubuduće izgovarate ime patrijarha Irineja, a ni premijera Vučića. Podsetiću vas još jednom, gospodo iz SDS, šta je vaš pošteni poslanik Kojić napisao u onom pismu:

”Zaklanjate se iza srpskog patrijarha i predsednika Vlade Srbije gospodina Vučića i želite da prikažete da oni stoje iza vaših lopova i lopovluka, ali se grdno varate, narod nije glup kao što vi mislite da nasjeda na ta vaša trabunjanja. Patrijarh i gospodin Vučić su došli da obilježe sto godina od sarajevskog atentata i odaju počast srpskim junacima i hvala im na tome.”

– A, što vi, pošteni poslaniče Kojiću i prepodobni načelniče Miškoviću niste došli povodom stogodišnjice sarajevskog atentata da odate počast srpskim junacima? – to vas od samog početka pitam jer se čudim da niste.

Drugo: naš patrijarh Irinej, čije ime vi, pošteni poslaniče Kojiću i ne pominjete, već ga nazivate samo ”patrijarhom (kao da vam je školski drug), i predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Vučić, čije prezime za razliku od patrijarhovog imena pominjete, pa i udvornički podupirete sa ”gospodin” kao da čitaoci ne znaju da li je on gospodin ili nije, oni nisu došli da bi prisustvovali samo svečanosti povodom stogodišnjice atentata. Niti sam čuo da je iko osim vas iz SDS nešto tako izjavio, ponajmanje patrijarh ili premijer. Došli su naš patrijarh Irinej i premijer Vučić i predsednik Dodik i na Svečanost povodom otvaranja Andrićgrada – kako ne samo da je pisalo u protokolima i pozivnicama koje su dobili i oni i ostali gosti (a znali su da ne idu samo na stogodišnjicu sarajevskog atentatata…) Čak su i kamere, omaklo se i BN televiziji, čini mi se, zabaležile sve koji su držali makaze u rukama i sekli vrpcu na kapiji Andrićgrada…

Niste to videli, pošteni poslaniče Kojiću? Ili grešim u vezi sa BN televizijom, koju jedino gledate, pa tamo niste ni mogli da vidite?

Pustimo televiziju, ali – da ste se vi pošteni poslaniče Kojiću odazvali pozivu i došli, mogli ste sve to uživo da gledae, a još da budete u prilici da lično patrijarhu Irineju i lično premijeru Vučiću da su izmanipulisani i kažete da se iza njih zaklanjaju lopovi i kriju lopovluci?!

Gle, čuda!

Bili ste pozvani na svečanost, mogli ste da dođete i odmah raskrinkate ”crvenu gamad”, kako nazivate svoje političke rivale koji misle i rade drugačije od vas! Što ne dođoste i suočiste se sa patrijarhom i premijerom?!

Tako bi ste, možda, predupredili i pitanje, na brodu, nakon svečanosti, gde je bilo mesta i za predstavnike SDS: a, šta vam je sa ovima iz SDS, gde su? Odgovor koji se čuo i sami znate, a izrečene komentare ne bih vam prenosio. Ne bi poverovali.

Vi ste sve to, pošteni poslaniče Kojiću, rešili da ”rešite” u četiri oka, ili nekoliko više očiju, pa svoje stornirano pismo slavodibitno završavate sa PS:

”Samo da vas podsjetim.” – pisali ste, pa sklonili sa fejsbuk profila.

”Čudi nas da ste to zaboravili, a desilo se tek juče, da je predsjednik Vlade Republike Srbije gospodin Vučić primio u službenim prostorijama predsednika SDS-a gospodina Mladena Bosića i kandidata za predsjednika Republike Srpske, gospodina Ognjena Tadića i da su razgovarali samo nekih sat ipo.
Bože moli, što li je on njih primio!?”

Zadivljujuća je vaša ushićenost, pošteni poslaniče Kojiću, što je predsednik primio goste koji su se sami pozvali, zatim – što ih je primio u ”službenim prostorijama” (a ne u svom kupatilu na primer) i što su razgovarali samo nekih sat ipo (a ne čitav dan, da su mu se rečeni pridružili u Andrićgradu, na primer)!

Aman, ljudi, civilizovano ste pozvani da svi vi koji vršite državne funkcije u ime SDS dođete tog dana u Andrićgrad i civilizovano razgovarate o svim temema!

Ovako, kada pošteni poslanik Kojić napiše”… da su razgovarali samo nekih sat ipo…” ja se setim onog nadgornjavanja iz detinjstva kada jedno derle kaže ”Moj tata ima kola sa četiri točka”, drugo derle odgovori: ”A moj tata ima kola sa pet točkova!”

Bože mili što li je on njih primio? – sada se pitam i ja, ali ja to izgovaram drugačije nego pošteni poslanik Kojić.

P.S. za SDS:
Dobro je što ste vašem poštenom poslaniku Kojiću izbrisali ono pismo. Vidi se da držite do tradicije narodnih umotvorina i da znate za onu: ”Ko se mača laća, od mača i gine”.

P.S. za poštenog poslanika Kojića:
Nova verzija prethodno citirane umotvorine glasi: ”Ko se Vučića laća, od Vučića i gine”.

P.S. za omladinu SDS:
Vi se ničega oštrog ne laćajte, sedite tu gde jeste i ćutite.