Ivana Tupeša, iz Čajniča, najmlađi logoraš i majka troje dece

STAROSEDELAC NA BIROU RADA

ČAJNIČE – U vihoru rata u BiH, na Trojanu, iznad Čajniča, „Zelene beretke“ Alije Izetbegovića su, pred očima, ranjene, sedmogodišnje Ivane Mašić, zarobile nju i majku joj Polku i sproveli ih u zatvor u Goražde.Ivanine patnje i poniženja, time nisu okončane, ni nakon izlaska iz „logora“, ni nakon odrastanja u Čajniču, gde se dokazala kao dobra supruga i majka troje dece.

-U Goraždu smo, u sabirnom logoru za Srbe, proveli više od četiri meseca, a posledice toga su da sam ja 80 postotni invalid. Majka je domalo, po izlasku iz Goražda, preminula 1994.godine.Pred mojim očima devojčice od sedam godina, Alijine ustaše su mi ubile obe babe, očevu i majkinu, dedu i strica. Užasne su to slike masakra i stradanja moje familije-kaže za „Novosti“ Ivana Mašić , udata Tupeša, sada majka dve kćerke i sina, starosti od 5,10 i 15 godina.

Zakoračila je Ivana u 34-tu godinu života, a nakon završene trgovačke škole, već 20 godina je na Birou rada.

-Suprug Vladimir je malo taksirao u Čajniču, a odnedavno je kao vozač dobio posao u ŠG „Vučevica“. Sa jednom platom se uvek teško živelo, a meni ništa ne pomaže ni članska karta SNSD, čiji sam član u Čajniču od 2003. godine, valjda i zbog toga što je, uglavnom svih tih godina lokalna vlast u rukama SDS-e.Nisam njihova, podrazumeva se da za njih i ne postojim.U eri kompjutera, mi ovde još živimo po zakonima „kamenog doba“. Čovek sa većom batinom je u pravu. Moja krv, znoj i suze, su moje pogonsko gorivo svih ovih godina, u nadi da ću doći do bilo kakvog zaposlenja i svojoj deci omogućiti bolji život-kaže za „Novosti“ Ivana Mašić Tupeša.

Odavno je poznato da problemi nikada ne zaustavljaju ljude,ali ljudi mogu zaustaviti proble, iskazati saosećanje i poštenje prema nekom ko to zaslužuje. Ivana je, zasigurno jedna od tih koja zavrednjuje pažnju i divljenje.