Ručnim radom odvojili djecu od igrica i interneta

RUDO – Udruženje žena “Eva” početkom godine počelo je sa realizacijom projekta “120 minuta bez interneta”, gdje osnovcima iz ove opštine na zanimljiv način predstavljaju tradiciju, uče ih tkanju i vještinama ručnog rada i pokazuju im da se kvalitetno vrijeme može provesti i bez telefona i interneta.

Potvrdila je to za “Nezavisne novine” Marija Ivanović, koordinator projekta i zastupnica Udruženja žena “Eva”, koja je naglasila da je interesovanje za radionice bilo veće nego što su ona i ostale članice očekivale.

“Sa projektom ‘120 minuta bez interneta’ počeli smo zvanično 1. januara, kada smo imali pripremu projekta, a prve radionice su počele u februaru. Upravo su februar i mart predviđeni za realizaciju radionica tkanja, a u aprilu će dečica imati predavanja o zdravoj ishrani, da ih naučimo da zamene grickalice užinom koju će činiti voće. Za maj i jun smo se opredelili da osnovci uče tehnike dekupaža”, priča Ivanovićeva i podsjeća da su predavači Marina Mitrović i Milena Sefer, kao i da ovo udruženje broji oko 30 žena, ali su uvijek spremne da prime nove članice.

Dodaje da u okviru ovog projekta rade sa djecom uzrasta od pet do 15 godina, a na radionicama tkanja imaju 35 mališana, iako je po planu bilo predviđeno da ih bude 15.

“Zbog velike zainteresovanosti dece morali smo da ih podelimo u dve grupe: prva ima 24 polaznika, dok ih je u drugoj 11. Trudimo se da se prilagodimo njihovim drugim vannastavnim aktivnostima. Veliko je interesovanje dece, neki nas pitaju da li mogu dolaziti i ponedeljkom i sredom, a ja im kažem: ‘Jedino, dečice, da vas u krilo stavim'”, kaže Ivanovićeva kroz osmijeh.

Dodaje da su ona i ostale članice pretpostavljale da će biti zainteresovanih, ali nisu ni slutile da će biti 35 mališana.

“Za opštinu Rudo ovo je veliki bum. Gotovo pola škole želi da dolazi na radionice jer u prosjeku imamo po desetoro dece u odeljenju, tako da je ovaj odziv učenika za nas veliko i prijatno iznenađenje. Ovo je njima vanškolska aktivnost, slično kao što su naše generacije imale domaćinstvo u školi. Nismo izmislili toplu vodu, ali nastavljamo tamo gde su stariji stali – da bi mlađi krenuli. Cilj je da tradiciju sačuvamo od zaborava, a da li će to ove mališane i kasnije privlačiti – ne znam, videćemo”, priča Ivanovićeva.

Ističe da je fascinantno kad vidi dječicu od šest godina kako svojim prstićima rade tkanje.

“Rade i na velikom razboju i jako su talentovani. Nas u Udruženju je jako iznenadilo koliko vode računa o detaljima, i mi smo prezadovoljne. Imamo i šest dečaka, a dvojica još traže da dolaze u oba dana, ali stvarno nemamo prostora”, priča Ivanovićeva.

Dodaje da u periodu trajanja radionica mališani uopšte i ne pitaju za telefone.

“Oni nemaju predstavu o vremenu, a kamoli da traže telefone. Mi njih opomenemo pred kraj radionice da je vreme da se spremaju, a oni nama kažu: ‘Mi hoćemo da ostanemo još’. Tu ima i dece koja ne žive blizu grada, njih roditelji dovoze popodne na radionice. To mnogo govori o njihovoj želji da s nama provedu dva sata, kao i o spremnosti roditelja da odvoje svoje vreme da decu dovedu na ovu aktivnost, i pored folklora, odbojke i ostalih vanškolskih obaveza”, kaže ona.

Napominje da je ova radionica pravi primjer da djeca mogu bez interneta, samo im treba pružiti mogućnost.

“Sva su deca posebna i vredna, a imamo i dve devojčice koje su sa bakama već naučile da heklaju, ali svi su vredni i daju sve od sebe. Stanu u red, pa sačekaju da dođu do nas da im objasnimo kako pravilno da rade. Uče se na jednom velikom razboju, ima i jedan manji, ali smo od činija u kojima se prodaju pečurke, od stiropora, pokazali deci kako sami da naprave po razbojčić i pomoću njega uče tkanje”, priča Ivanovićeva.

Napominje da ovaj projekat Udruženje žena “Eva” realizuje u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD 2), kojeg finansira Evropska unija i sprovodi Razvojni program Ujedinjenih nacija, uz sufinansiranje opštine Rudo.

“Zahvalne smo svim donatorima na pomoći realizacije ovog projekta, a pored ovoga bavimo se i humanitarnim radom od našeg osnivanja, 2015. godine. Imamo dobru saradnju i sa drugim udruženjima, a početkom jeseni organizujemo i ‘Ruđanski jesenji sabor’ na lokalnom nivou gde okupimo samo lokalne proizvođače domaće hrane i ručnih proizvoda da oni dođu do izražaja”, kazala je Ivanovićeva.