Uz žetvu strnih žita u Rogatici – Količina i kvalitet iznad svih očekivanja

ROGATICA – Prema podacima iz Odjeljenja za upravljjanje lokalnim razvojem, privredu i društvene djelatnosti Opštinske uprvde u Rogatici u prošlogodišnjoj jesenjoj sjetvi strnim žitima zasijano je ukupno 150 hektara zemljišta u Rogatičkom polju, na Borikkama, Stjenicama i ostalim područjima.

Najbviše, sa  130 hektara, zastupočljena je pšenica koja je, obzirom na to da se radi o izrazito brdsko.planinskom kraju, upravo ovih dana, pred kraj jula i početkom avgusta, prispjela za žetvu u koju je uključena sva, ne baš mala, raspoloživa mehanizacija. Vremenska prilike za žetvu su izuzetno povoljne i posao ide u najboljem redu, pričaju poljoprivrednici.

Od organizovanih poljoprivrednih proizvođača,najviše, 23 hektara, zasijao je DOO „Agros“, čiji vlasnik Ozren Planojević, reče da se žetva privodi kraju i da je rod u prosjeku oko 5 do  5,5 tona po hektaru kvalitetnog zrna.

I Agro plod“ na svojih 20 hekttara zasijanih površina žetvu privodi kraju. Vlasnik ovog proizvođača Dragan Džida  reče da je na većini parcela rod i do 6 tona po hektaru zrna takvog kvaliteta da, takoreći, sa njive bez ikakve dorade može ići u mlin, a „Agro lod“ već više godina sarađuje sa jednim mlinom u okolini Bijeljine. Već je tamo, u džambo vrećama od po 800 do 1000 kilograma, otišlo skoro 30 tona pšenice koja je ovršena na zakupljenim parcelama u Sjewversku kod Borika.Tamo će ići i ostale količine pčenice, iako se još nije utvrđena konačna otkupna cijena – „franko mlin“, naglasio je Džida, koji u žetvu sa dva sina, unucima i ostalom rodbinom, a sa neznatnim brojem radnika sa „berze radne dsnage“, zahvaljujući pogodnim vremenskim prilikama, gdje god terenski uslovi dozvoiljavaju, ulazi sa tri kombajna i svom ostalom potrebnom mehanizacijom iz koje na njivi ne ostaje ništa osim strna.

„Agromont“  Novaka Motike, pšenicu je sijao na 12 hektara zemljišta. Žetva je već obavljena i pšenica je kod našeg dugogodišnjeg kupca. Rod, i po količini i po kvalitetu,  je iznad svih očekivanjka i bolji nego prošle i dosta ranijih godina, reče Motika, agronom sa višegodišnjim iskustvom, posebno kod ugoja strrnih žita.

Porodična poljoprivredna gazdinstva strna žita sijala su na 90 hektara zemljišta. I kod njih je dominirala pčenica sa 75 hektara. Zbog  racionalizacije mehanizacije žetva je pri kraju i poljoprivrednici zedovočljno trljaju šake. Kroz rod rad se isplatio, a kakva će biti finansijska korist i oni ne znaju. Ali, u svakom slučaju, biće dovoljno za vlastite potrebe, opšti je zaključak poljoprivrednika kojim je pčenica uz krompir osnovni izvor prihoda za domaćinstva.