Zaboravljena Lotika

Grob junakinje Andrićevog romana, za koji je pre pola veka dobio Nobelovu nagradu za književnost, odavno je zapušten i potonuo u korov. Njen duh kao da i danas tumara Višegradom, mada onog grada, jasno, više nema.

Neverovatan je „lijepi stari grad Višegrad”, grad na obalama plahovite Drine, u kome je odrastao, stasao i dobar deo mladosti i života proveo naš nobelovac Ivo Andrić. Ovde su i ćuprija na Drini, i most na Žepi, i raspusnica Anika, i čudo od ženske lepote Lotika, baš kao i Ćorkan, Alija Đerzelez i mnogi drugi. Nažalost, mnogo toga što u Višegradu podseća na Andrića i njegovo vreme zapušteno je i zaboravljeno.

Takva je sudbina Lotikinog hotela i groba, ali i Andrićeve kuće, u kojoj je živeo, a koja nije na listi kulturne baštine ovog grada, baš kao ni spomenici njegove pomajke i poočima. Zajednička grobnica koju je književni velikan podigao najmilijima, Ani Andrić Matkovščik i Ivanu Matkovščiku, samo što se nije srušila. Iskrivljena je i zarđala gvozdena ograda, grobnica obrasla u korov, ploča sasvim izbledela.

Stari Višegrađani kažu da otkako nje nema, sve je u Višegradu pomalo zapušteno. Čak je i grob neobične žene, jedne od najpoznatijih Andrićevih književnih likova, na jevrejskom groblju na levoj obali Drine na Okolištu zarastao u korov. Među desetak zapuštenih grobnica, na jednoj od nadgrobnih ploča koju su isprali vreme, mrazevi, letnje žege, kiše, snegovi i vetrovi, jedva se nazire ime – Loti Celermajer.

– Kriva je poratna nemaština – pravda se Tomislav Popović, načelnik opštine Višegrad. – Obnovićemo u dogledno vreme jevrejsko groblje i Lotikin spomenik. Činjenica je da dugo nije bilo novca ni za golo preživljavanje, takvo je stanje bilo, loše… Napravićemo listu znamenitosti koje želimo da stavimo pod zaštitu.

Ovih dana se u Višegradu pojavila i zvanična inicijativa za uređenje Lotikinog groba, koja je u tom gradu upravljala hotelom „Zur Brucke”, što bi u prevodu sa nemačkog značilo „preko ćuprije”, a koji su Višegrađani jednostavno zvali „Lotikin hotel”. Za vreme njenog upravljanja hotelom jedan od čestih posetilaca bio je i sam Andrić, koji se vremenom zbližio sa njom i njenom porodicom.

A ko je, u stvari, bila Andrićeva književna junakinja, prelepa Jevrejka Lotika Celermajer? Pisac ju je uveo u roman sedam godina po njenoj smrti, pošto je ta neobična žena umrla 1938. godine, u 70. godini života. Rođena je 1860. godine u Krakovu, kao najstarija od tri sestre Celermajer, koje su se krajem 19. veka doselile u Bosnu iz Poljske.
Lotika se posle prvog braka više nije udavala i nije imala potomstvo. Uspešno je vodila hotel, u kojem se i Andrić sprijateljio sa svojom budućom junakinjom, o čemu svedoči i njegov srdačan odgovor na Inino i Helenino pismo (Lotikine sestričine).

Njen usud iz romana, u kojem je ona kao strankinja zaluđivala celu kasabu svojom lepotom, pratio ju je i u stvarnosti. Kažu da je uznemiravala duhove od momenta od kada je došla u ovu bosansku kasabu, da je mamila muške uzdahe, ali i da je skončala zaboravljena.

Lotika je i u vreme komunističke vladavine, sedamdesetih godina prošlog veka, iznova uznemirila Višegrad, kada je brodić na Drini dobio njeno ime. Ortodoksni komunisti digli su čitavu prašinu oko toga – zar da se brodić nazove po jednoj tako nemoralnoj ženi! Ipak, pobedio je razum i brodić je dugo godina plovio Drinom od Višegrada do Bajine Bašte, a potopljen je i završio je na dnu kod brane hidroelektrane u ratnom vihoru 1992. godine.

Damir Bjelopoljac / Press