– SEĆATE LI SE onog Cige iz vica u čijem je dvorištu policajac pronašao ukradenu banderu?
– Otkud ovo ovde? – pitao ga je.
– Igrala se deca, gos’n policajac, našli negde i doneli…
– Kako donela deca? Ovo ima petsto kila?
– Gos’n policajac, šta znaju deca šta je petsto kila?
E, sa tim – „šta znaju deca“ – moglo bi se početi ovo pismo koje upućujem višegradskoj omladini SDS, junošama koji su javno čestitali Bajram Emiru Kusturici, poželevši mu da konačno pronađe „sopstveni identitet“, a čiji intelektualni nivo jedva da doseže do poente vica.
Zato ovo pismo valja početi ovako:
– SEĆATE LI SE muslimana iz sela nadomak Prijepolja koji je, krajem devedesetih, odlučio da iz Islama „pređe“ u Pravoslavlje?
Ja ga se sećam, znam njegovo ime i prezime, znam selo, znam crkvu i sveštenika koji ga je pokrstio, objavio sam reportažu o njima.
Ali, znam i da su Srbi koji žive u istom selu gde i pokršteni musliman, uhvatili živo prase, čitavog ga ofarbali u zeleno i pustili u dvorište svog novog pravoslavnog suseda.
Duhovito na nivou višegradskih junoša SDS, ali ovde prestaje svaka duhovitost: paroh iz tog sela potvrdio mi je istinitost srpskog „podviga“ sa prasetom, a onda rekao:
– E, ti Srbi, koji su ofarbali prase u zeleno i pustili čoveku u dvorište, oni nisu došli na Božićnu molitvu u crkvu, a onaj čovek sa kojim su „komunicirali“ preko zelenog praseta jeste! Došao i molio se Bogu!
„Zeleno prase“ u slučaju višegradskih junoša SDS bila je zelena čestitka koju su pustili na svom fejsbuk profilu, a uputili je Kusturici.
E, junoše, junoše, ako nekom nešto čestitate onda njemu dostavljate čestitku! Vi ste sve to uradili naopako! To vam je, kao da ste, onako – po starinski, napisali čestitku, i stavili je u kovertu, malo pljucnuli u markicu, zalepili je, i na koverti napisali svoju adresu! Da, tako je:
Na svojoj fejsbuk adresi čestitali ste Bajram Emiru Kusturici!
Imate li vi, tamo, nekog starijeg i razboritijeg, ili mlađeg, a elokventnijeg? Za pismenije neću više ni da pitam!
Ima li ili ne – niste vi tema, već ste fus-nota ovog pisma. Tema je ako to doseže do kreativnog tima jedne parlamentarne stranke, koja je Emiru Kusturici javno čestitala Bajram, a nije mu čestitala ni pravoslavni ni katolički Božić, ni Šabat, ni Jom Kipur, ni Sarasvati, hinduistički praznik posvećen nauci i umetnosti… Mogli su mu, s punim pravom, čestitati i pravoslavni „Tucinjdan“, kao čoveku koji pripada čovečanstvu a ne samo jednom narodu, jednoj naciji, jednoj veri… Pri tom je, ne zaboravite, verska pripadnost privatna.
Emir će vam oprostiti, drage i „čestitkoljubive“ junoše iz SDS. Ali, razmislite: Pokušavajući da budete duhoviti i da se podsmehnete jednom čoveku što je, uzgred, kroki svih vaših priča koje i skončavaju u pokušaju, vi ste, drage junoše iz SDS, postigli jedino to da se ismevate čitavom Islamu, svim njegovim vernicima, pa i vašim susedima muslimanske veroispovesti.
Vaši susedi, ili Islam, nikako ne zaslužuju niti smeju biti ona bandera iz vica o Cigi.
Kao da vas gledam: vi ćete na ovo odgovoriti da poštujete sve svoje susede ma koje vere bili, da ste za suživot, a, osim što ću primetiti da su takve floskule prethodile i poslednjem ratu, da vas pitam još nešto:
– Zašto Bajram niste čestitali Bošnjacima, muslimanima, odbornicima sa kojima delite klupe u SO Višegrad i koaliciono odlučujete, muslimanima u Međeđi, predsedniku SO Višegrad…? Bakiru Izetbegoviću? Možda ste čestitku poslali Muftiji Zukorliću u Novi Pazar?! Erdoganu u Tursku?!
Niste.
Ili bar niste na svom fejsbuk profilu.
Ali, sigurno niste jer pobrojani nisu ništa učinili za Višegrad. Ili ništa dobro.
A, Emir Kusturica jeste – sagradio je Andrićgrad, i to mu se ne može oprostiti.
Tu je SDS našao za ispravno da se jedino Emiru Kusturici čestita Bajram!
Kako ne možete da shvatite pogubnost takvog čina? Zašto ste dozvolili da SDS bude jedini koji je Emiru Kusturici čestitao Bajram? Zašto on nikada iz Sarajeva nije dobio takvu čestitku? Zašto mu Putin nije čestitao Bajram? Patrijarh moskovski ili srpski?
Ili su mu čestitali, a to nisu objavili na svojim fejsbuk profilima!
Odgovor je jednostavan: Zato što se javnim publikovanjem privatnih čestitki na privatne teme – kakva je i vera – bave samo oni ljudi iz naslova ovog pisma, sa praznikom u glavi.
Emira Kusturicu, kao svog, baštine i Francuzi, Italijani, Španci, Portugalci, Rusi i svi Sloveni, Kina i Indija, čitava latinska Amerika… Nema kontinenta, a da bar u jednom gradu, nije počasni građanin!
A jedino je na Mećavniku i Višegradu napravio „svoj grad“!
Ne vole ga, osim u SDS-u, jedino u SAD, ali samo na nivou vlasti i moći. Na nivou umetnosti tamo je i postao profesor. E sad, SAD nisu infantilne kao SDS, pa da javno kažu da im je Emir Kusturica „nepoželjan“ i „neprijatelj“. Umesto tog javnog izjašnjavanja, radije će Emira Kusturicu da „slušaju“ tajno – da saznaju šta priča sa Miteranom, Putinom, šta sa Medvedevom, šta sa latinoameričkim „diktatorima“, pokušavaju da dokuče kako i na koji način postiže moć da samo filmom i samo muzikom povede ljude u revoluciju, ako poželi!
I UNICEF ga, uzgred, proglašava svojim. On je njihov ambasador u celom svetu, osim u Višegradu, koji se, onaj pravi Andrić bi rekao „fukarski“ opire svetu samo zato da slučajno ne postane deo sveta…
Da ostane kasaba.
Nije ni to loše. „Fukarlijski kasabizam“ i „kremansko vidovnjaštvo“ sjajan su spoj koji je uspeo ono što niko nije: izbrisali su mentalnu granicu između Srbije i Republike Srpske! Kremanci su, ne tako davno, u kamere i mikrofone arlali Emiru Kusturici da ide u Istambul ili Novi Pazar, a ne da se brine o jezeru Vrutci iz kojeg Užičani piju vodu i njegovom zagađenju. Rečeni Kremanci danas više ne šalju Kusturicu u Istambul, ali nisu bili ni dovoljno vidoviti da vide kako Užice ostaje bez pijaće vode…
Višegrađani su mu čestitali Bajram, iako je u njihovom gradu podigao pravoslavni hram posvećen caru Lazaru, kopiju Visokih Dečana.
Isti obrazac, isti mentalni sklop…
I, znam da će se zbog prethodno napisanog, jediti mnogi Višegrađani i mnogi Kremanci, jer će smatrati da sam ih nepravedno stavio u „isti koš“ sa tim kremanskim „mesnozajedničkim“ vidovnjacima i SDS „čestitkoljubcima“…
Ne ljutite se!
Radije razmislite koliko vaše nečinjenje doprinosi njihovom činjenju.
Ko će to uraditi, osim vas samih?
A, onaj muhamedanac sa početka pisma, koji je prešao u Pravoslavlje, i nije jedini, učinio je to, između ostalog, jer su mu muslimani, većinski u njegovom selu, mnogo zla i nepravde naneli. I još gore: mnogo nerazumevanja ispoljili prema svom sunarodniku. Osim što je to želeo, jer je znao da su mu preci bili pravoslavci, pobegao je od zuluma svojih. Kada više nije mogao da trpi, iz njega je prokuljalo:
– Dođe mi da se posrbim!
Meni je, posle svega, došlo da se poturčim.
P.S. za SDS: Gospodo, morate naučiti da je kada vi nekoga pitate koje je veroispovesti, ili mu tu veroispovest, još gore, nabijate na nos, jednako nepristojno pitanje kao i kada vas neko pita – A, sa kim spava vaša žena?
Vređa takvo pitanje, zar ne?
Najteže mi je kada na prostakluk moram da ukažem prostaklukom.
P.S. za omladinu SDS: Naučite: Pravoslavna crkva je ta koja prima ili ne prima Emira Kusturicu u svoje okrilje.
A ne vi.
Zamerili ste se i Islamu i Pravoslavlju.
Vi zaista ne znate šta je petsto kila.