Život je čudo: SDS, Bajram i Kusta!

Politika.rs - Aleksandar Apostolovski - 30. avgusta 2014. 058.ba

Dodik Vladika i Kusturica

Ivo Andrić bi se svakako cinično nasmejao iracionalizmu i neverovatnim političkim savezništvima koji se sklapaju u bosanskoj kasabi

Tvorac ideologije u kojoj je istorija vrednija od tržnog centra i arhitekta nacionalne prošlosti kao riznice saznanja da je vredno živeti da bi se pamtilo, Emir Kusturica ne prestaje da izaziva kontroverzne reakcije. Ali, život je čudo, kako glasi naslov jednog od njegovih filmova, te Kusta privlači na sebe i – političke paranormalne pojave!

Ako je razumljivo da je Kusta postao gromobran za povremene retoričke munje i gromove koje mu se upućuju iz Sarajeva od onih koji se nikako ne mire što je dvostruki dobitnik Zlatne palme u Kanu, koji je živeo sa ženom u Šenoinoj ulici koja udara na najčuveniju slastičarnu Oloman izabrao srpsku stranu, nešto je manje logično da renesansni tvorac Andrićgrada privlači na sebe poruke mržnje od političkih naslednika jednih od kreatora ratnih užasa u Bosni početkom devedesetih godina.

Gotovo da je u tišini promakla vest kako je na fejsbuk profilu omladine SDS-a Višegrad, Emiru Kusturici upućena čestitka za nedavni muslimanski praznik bajram. Ako su se u Bosni i Republici Srpskoj uskovitlale strasti uoči opštih izbora, čiji ishod može sudbinski da promeni sudbinu i Sarajeva i Banjaluke, da li su skojevci SDS-a, stranke koju je nekada vodio Radovan Karadžić, mogli sebi da dozvole ulazak u mistične zone andrićevskog tamnog vilajeta, gde se prebrojavaju krvna zrnca Emira koji je postao Nemanja?

Da li je mladost SDS-a želela da poruči Emiru da „balija uvek ostaje balija”, kako je to govorio i činio, na našu veliku žalost i na našu sramotu, jedan od najvećih srpskih ratnih zločinaca Milan Lukić, vođa paravojnih Belih orlova ili Osvetnika.

Sudsko veće Haškog tribunala osudilo je Milana Lukića na doživotnu robiju zbog serije zločina počinjenih nad Bošnjacima u Višegradu i okolini, tokom rata u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1994. godine. Tada je, kao i sada, Višegradom gradom, upravljao SDS, ali je teško poverovati da se u mutnim političkim predizbornim rabotama, dve decenije kasnije, dozivaju stare utvare na svetlost dana.

Iako je rukovodstvo SDS-a, takođe u tišini, zahtevalo da se bajramska čestitka Kusti izbriše sa fejsbuk stranice, a stari kosturi vrate u orman, te da se skandalozno proveravanje Emirovih verskih osećanja objasni klinačkim zezanjem, takva poruka, čak i u političkoj kampanji, predstavlja prvorazredni skandal. Manje politički, a mnogo više moralni!

Jelena Dabarčić, savetnica za medije lidera SDS-a Mladena Bosića, tvrdi da „prvi put čuje za tako nešto”, ma koliko da je u to teško poverovati. Na pitanje je li zgranuta vešću o bajramskoj čestitki adresiranoj na Andrićgrad, kaže jedino da ona to „nikad ne bi učinila”.

Ali gospođa Dabarčić ne skriva da višegradski SDS ne trpi Kusturicu zbog podrške predsednika RS Milorada Dodika.

– Lokalne vlasti u Višegradu samo traže javnost trošenja sredstava za podizanje Andrićgrada. Inače netrpeljivost lokalnih vlasti, koji su iz SDS-a, i Kusturičinih ljudi traje od početka gradnje – priča Bosićeva savetnica.

Andrić bi se svakako cinično nasmejao iracionalizmu, konfesionalnim animozitetima ali i neverovatnim političkim savezništvima koji se sklapaju u bosanskoj kasabi. U zemlji koja vri emocionalnim erupcijama, nekadašnji protivnik rata u Bosni Milorad Dodik, podstaknut od Amerikanaca da provede mirovnu politiku nakon krvavog građanskog rata, tokom vremena, od svojih tvoraca dobija sve više obrise političkog strašila, potom faktora nestabilnosti u regionu, i konačno, svojevrsnog „bolan Ladena srpske politike”.

Ali, baš takav Mile Dodik postao je prijatelj Emira Kusturice, a potom i saveznik slavnog reditelja koji je izumeo markesovsku vremensku mašinu kojom putuje kroz istoriju i istražuje crne rupe nacionalne podsvesti, u nadi da će pronaći rešenje, otkriti tajnu šifru srpske sudbine i konačno, kao forenzičar naših nacionalnih pobeda, mitova i zabluda, doneti dokaze zbog kojih smo ovakvi kakvi smo.

Na drugoj strani, pragmatični interesi SDS-a trenutno se poklapaju sa interesima centralista Bakira Izetbegovića u Bosni, Zapada i takozvanih drugosrbijanaca koji Kusti takođe ne mogu da oproste što je izabrao stranu. I hajde da je samo to, nego još i pravi nadrealne enklave posvećene, gle čuda – Ivi Andriću. Umesto da to čini, recimo, Jeleni Karleuši.

Zato je Andrićgrad pod povremenom opsadom, kao srednjovekovna tvrđava nasred puta. Nedavno ga je napala Lina Muzur, rođena 1980. godine u Sarajevu, koja za „Frankfurter algemajne cajtung” piše da se u blizini mesta gde je podignut most, tamo gde ćuprija stoji nad Drinom od 16. veka, povezujući Istok i Zapad, dogodio jedan od najstravičnijih zločina u novijoj istoriji i da su stotine muslimanskih civila pogubljene i bačene u reku.

Više od osam godina Lina Muzur radi u izdavačkoj kući Hanzer i stalno napreduje. Maturirala je u Pragu a englesku literaturu i filozofiju studirala je u Bambergu, te u svim jezicima ima jasan pogled na to šta se dešava s druge strane prozora, dok se svi drugi izgube sa sastanka, piše njena mentorka.

Pogled tridesetčetvorogodišnje Sarajke, sa njene strane prozora, vidi Andrićgrad kao srpski Diznilend na krvavom tlu, a Kustu kao okrutnog Abid Agu koji stanovnike primorava na izgradnju mosta kroz prinudni rad, strahujući da u tom poslu ne razočara velikog vezira.

Dioptrija mladih esdeesovaca je slična, s tim da oni manje pažnje poklanjaju metaforama o zločinima i Agi koji izaziva jezu svih meštana, ali se, eto, možda i nehotice, pridružuju stereotipnim vatrenim kuglama koje se ispaljuju na bedeme Kusturičinog utvrđenja.

Britanski „Fajnenšel tajms”, međutim, navodi da je Andrićgrad Kusturičin lični omaž Ivi Andriću čije je poznato delo „Na Drini ćuprija” predivno napisana istorija sudbinskih promena Višegrada u rasponu više od četiri veka, obuhvatajući stranu okupaciju, verski sukob, rat, revoluciju i ljubav.

U tekstu se navodi da proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica, ali i mnogi drugi, roman opisuju kao remek delo, koje je nadahnulo sve njegove projekte i oblikovalo gledišta o prošlosti BiH.

Ali, koliko prošlosti ima Bosna? Kada je za „Politiku” Bilal Memišević, vođa Islamske zajednice u Višegradu, rekao da na prostoru današnjeg Andrićgrada u Višegradu nisu počinjeni nikakvi zločini tokom rata od 1992. do 1995. godine, on nije negirao da je bilo zločina u Višegradu. Da, bilo je i bili su jezivi!

Nekadašnji predsednik Skupštine opštine Višegrad, koju je vodio kao kadar Stranke demokratske akcije (SDA), danas je predsednik Medžlisa Islamske zajednice Višegrada i potpredsednik Rijaseta Islamske zajednice Bosne i Hercegovine. Ako je on kategoričan kada ističe da zločina nije bilo na mestu na kojem je podignut Andrićgrad, kome treba verovati? Njemu ili Lini Muzur?

Monika Beluči nema takve dileme, dok snima kadrove nove Kusturičine ratne melodrame „Na mlečnom putu”. Holivudske zvezde ne odbijaju Kusturičin poziv. Tako je to sa glumcima. Od istorije, oni znaju za Kustine Zlatne palme i venecijanskog Zlatnog lava.

Politika.rs – Aleksandar Apostolovski

Pratite nas na FACEBOOKU
Zatvori

Komentari:

Komentari se objavljuju u realnom vremenu i 058.ba ne može se smatrati odgovornim za izrečeno. Zabranjeno je vrijeđanje, psovanje i klevetanje. Komentari sa takvim sadržajem biće izbrisani, a lažni profili biće banovani.

Povezane teme: , ,