Na „krovu“ Čaniča „Staza zdravlja“ izgrađena po uzoru na Holandsku trim stazu

RAJ ZA REKREATIVCE U „PRAŠUMI“ IZNAD GRADA

ČAJNIČE – Retko koji grad se može pohvaliti šetalištem kroz šumu, kakvo ima Čajniče. Staza sa atletskim rekvizitima, bukvalno ide iznad krovova grada. Hodaš, kao da letiš i tako više od tri kilometra. Urađena je u prošlom veku.

– Po ugledu na Holandske trim staze, prof. Bogdan Maksimović, bivši dekan fakulteta u Sarajevu, uradio je 50-tih godina prošlog veka, projekat „Staze života“ u Čajniču, koji je, uz pomoć radnika ovdašnjeg šumarstva, realizovao Vlade Laković, sad već pokojni profesor fiskulture iz Čajniča. Odlaskom Vlada, brigu o šetalištu, preuzeo je njegov sin, Miloš, diplomirani agronom i sekretar UG „Mi volimo Čajniče“.

– Dužina staze je 3.100 metara, a na njoj je, u kraćim razmacima izgrađeno 10 prepona iz atletskih disciplina. Počinje od hotela „Orjent“, koji dominira iznad grada, a prečicom se gotovo za, pet minuta može popeti na početak staze, koja ide iznad centra grada. Ide se nedirnutom prirodom između stoletnih omorika i jela. Praktično prašuma iznad grada. Nedavno smo, radnim akcijama, uz „Stazu“ završili izgradnju terena za tenis – kaže za „Novosti“ Miloš-Mijo Laković.

U Čajniče je, prema priči dedova naših sagovornika, pre 115 godina, u sadašnjoj bašti zatvorenog hotela „Čajniče“ igrao se hokej, jer se centar grada nalazi na 816 metara nadmorske visine. Naravno, igrali su to Austrougarski žandari.

– Članovi Udruženja „Mi volimo Čajniče“ imaju u planu oformiti i školu skijanja, koja je davno ugašena, a u vreme ove pandemije Kovid-19 imaće za cilj da ovdašnjoj mladosti pruži mogućnost bavljenja zdravim sportom u prirodi, kako bi što manje vremena provodili u kafićima.

Da za „Stazu života“ ima nade i budućnosti uverili su nas ovdašnji dečaci. Aleksandar Šubara, Miloš Marić, Dragan i Kristijan Obradović učenici OŠ „Jovan Dučić“ koje smo zatekli na rekreativnom vežbanju.

Na Stazi zdravlja, teško je uočiti nekog od starijih Čajničana, valjda opguglali na činjenicu da im se omore viore iznad grada odakle stiže ozon u „tonama“. To je po onoj “čuj čitao Ćupriju na Drini, ja hodao po njoj”!