Život posvetio reci

Čovek koji krstari Drinom i zna svaki metar njenog kanjona

VIŠEGRAD – Željko Mirković, kapetan broda „Lotika“koji krstari Drinom od Perućca do Višegrada, život je posvetio Drini i zna svaki metar kanjona. A ko jednom tuda prođe, doživeće jedan drugačiji svet. Smaragdnozelena boja reke i litice koje na pojedinim mestima dostižu visinu i do 1.000 metara deluju kao svet iz bajke.

– Od Perućca do Višegrada putovanje traje skoro četiri sata, dužina plovnog puta je 54 kilometra. Perućačko jezero je čitavom dužinom plovno. Dubina se kreće od dva do 50 metara, a dužina samog kanjona je oko 20 kilometara – kaže kapetan Željko.

„Lotika“je brodić na dva nivoa koji prima oko 50 putnika. Na tzv. spratu ima nekoliko stolova i stolica, pa lepo vreme, pirkanje vetra dok se brod polako kreće i lepota prirode daju jedinstven užitak.

– Lepše je kada se polako vozimo, da putnici uživaju u svakom momentu, naročito kada je lepo vreme. Tada ništa ne može da pokvari ovaj doživljaj kanjona i Drine – objašnjava Željko, koji je iz Višegrada i ceo život je vezao za Drinu.

– Od detinjstva sam vozio kajak, pa kako sam rastao, tako je rasla i veličina čamaca. Vozio sam sve veće i veće čamce, pa jedrilice i, evo, poslednjih deset godina vozim ove turističke brodove. Volim Drinu. Drina se nekada zvala Zelenika zbog boje. U nekim zapisima iz turskog doba piše da joj je tada ime promenjeno u Drinu. Mislim da je prirodnije da se zove Zelenika, baš zbog ove boje smaragda – kaže Željko.

Dok „Lotika“polako plovi, na palubi broda čuje se muzika i pesma.

– Na ovom brodu uvek se nešto dešava. Uglavnom dolaze organizovane grupe, mada ima dosta i drugih turista. Može da se organizuje vožnja sa hranom, muzikom, pićem, konobarima, a može i samo vožnja. Svaka kombinacija je moguća. Ovde je uvek veselo. Bilo je dosta proslava nekih rođendana, veridbi, momačkih večeri, venčanja, organizovane su razne žurke, pa čak i noćne vožnje – kaže s osmehom kapetan broda.

Prolaskom kroz najuži deo kanjona, gde se vidi samo delić neba, Drina se polako širi i stiže se do mesta gde su nju uliva Žepa.

– Tu je nekada postajao most, setite se „Mosta na Žepi“Ive Andrića. Kada je pravljeno jezero Perućac, taj most je trebalo da bude potopljen. Međutim, rasklopili su most, obeležili svaki kamen i premestili ga četiri kilometra uzvodno uz reku Žepu. Našli su dve prigodne stene, pa ga ponovo sklopili – kaže Željko.

„Lotika“pristaje u pristanište kod Andrićgrada, a preko puta je čuvena ćuprija.